Vlaška magija: Koji su obredi suština? (VIDEO)

Novinarka i publicista Jasna Jojić, autor jedinih knjiga napisanih o vlaškoj magiji, otkrila je koji su najmisteriozniji obredi i objasnila njihovu suštinu.


Sam naziv "Crna svadba" dolazi od obreda u kojem prilikom smrti mladog muškarca, koji je ostao neoženjen, on biva sahranjen u svadbenom odelu, a ispraća ga verenica ili neka druga devojka odevena u venčanicu.

Znači, u isto vreme svadba i sahrana. 

Posle toga, nevesta godinu dana mora da živi u kući mladoženje. Isto važi i ako je preminula mlada neudata devojka.








Otkopavanje pokojnika:

Ukoliko u porodici premine neko mlad ni danas nije retkost da Vlasi 40 dana posle smrti otkopaju grob da bi umili, očešljali, pa čak i presvukli pokojnika. U džepove odeće pred sahranu se stavlja lični pribor sličan onom koji je pokojnik koristio. Kada je sve spremno, počinje namenjivanje, pri čemu se svaka stvar ponaosob poljubi i nameni. Ako je nešto slučajno ispušteno, pokojnik to neće moći da upotrebi.




Buđenje pokojnika:

Dosta je rasprostranjeno da se pokojnicima, posebno sinu jedincu, na grobu podigne zgradica potpuno opremljena kao stambeni objekat. Vlasi veruju da pokojnik na onom svetu ostaje isti kao i na ovom, ima iste potrebe, čak i prefinjenije. 

Ceo obred pomane (pomena) zapravo je ogroman trud porodice da pokojniku u svemu ugodi i zadovolji njegove pretpostavljene telesne i duhovne potrebe. Za njega je nabavljeno kompletno novo odelo s priborom za ličnu higijenu, spremljena odabrana jela i krcata trpeza, s nadom da će ga ponudom, pesmom i naricanjem probuditi i privoleti da dođe na daću.


Kolo za umrle:

Vlasi tvrde da, osim osnovnih potreba, mrtvima treba i da se provesele. Tako postoji običaj da se tokom najznačajnije pomane za njih, albe ili bele pomane, ta želja pokojniku i ispuni. 

Na najbližoj raskrsnici se postavi bela trpeza s posluženjem, pićem, svećama i fotografijom umrlog. Kolo započinje najbliži rod, a potom im se pridružuju drugi. Igra traje do ponoći. 

Navodno, nije retkost da neka od žena doživi ekstazu, tokom koje prima poruke od mrtvih. Obično se tada javi i preminuli.






Svedočenja živih:

Vlaški praznik svih mrtvih je Veliki četvrtak. Tada se priređuje ritual puštanja vode. 

Od tog dana pa sve do Petrovskih poklada mlade devojke iz kuće odlaze na reku i donose tikvu s vodom da bi se posle 60 dana ona iznela na obalu. 

Na dva kamena postavi se štap preko koga se razapne belo platno s vezenim crvenim krugom na sredini. Devojka koja je do tada sakupljala vodu niz platno vrača, odvezujući čvoriće na niti vunice kojom je obeležavala prethodne dane. 


Za to vreme ostale žene uz sofru s devet kolačića drže sveće i cveće, a najstarija, koja vodi obred svedočenja - marturiju, moli boga i Svetog Petra, što poznaje knjigu svih duša, i Svetog Jovana, što poznaje knjigu krštenih, da puste mrtve preko vode koja deli dva sveta. Potom se moli i Sveti Đorđe da ih prenese na belom konju i Sveta Deva Marija da im dopusti da sa živima obeduju, igraju i pevaju.



Rajska sveća:


Na uvodnoj špici serije "Crna svadba" uočljiva je skulptura od voska u obliku krsta. Prema verovanju Vlaha, čovek može izdahnuti mlad, daleko od kuće, u starom odelu, pa čak i neokupan, ali je najveća tragedija kad izdahne bez upaljene sveće i tada se izrađuje rajska sveća. 


Vreo vosak se razvlači u 44 tanka konca, a od njih se posle hlađenja pravi bogato ukrašena skulptura u obliku krsta sa stalkom za 44 sveće, po jedna za svakog velikog sveca koji će preminulog odvesti u raj.




Strndžanje uvertira za brak

Vlasi imaju i običaj vezan za mladalačku dob, poznat kao strndžanje i mtkaluja (stiskanje, grljenje i milovanje). Njime su se devojčice i dečaci pripremali za brak. To je običaj koji se održavao tokom Belih poklada i posela, pred najduži i najstroži vaskršnji post.

Devojke bi napuštale kolo i odlazile u obližnje šumarke, gde bi im se pridružili momci. Smatrala se vrednom i poštenom ona devojka koja se zabavlja sa svim momcima, dok su one koje nisu birane gubile poštovanje. 

Ako momak devojku nije odveo na strndžanje, roditelji su to smatrali neuspehom. 


U nekim selima se ovaj običaj i danas neguje, doduše u drugačijoj formi.