Sveti Đorđe: Verovanje i običaji na dan 16. novembar! (VIDEO)

Iako nije crveno slovo, Sveti Đorđe je česta krsna slava kod srpskih porodica i ovaj praznik ima veliki značaj za pravoslavnu crkvu.


U noći uoči stradanja, Sveti Đorđe je video Hrista, koji mu je na glavu stavio venac pobednika i rekao da će uskoro biti sa njim. Sveti Đorđe je to snoviđenje ispričao svom slugi i zamolio ga da njegovo telo prenese u Palestinu, zavičaj njegove majke. Mošti Svetog Đorđa su po njegovoj vlastitoj želji prenete u Lidu palestinsku u hram koji je njemu posvećen.






Sveti Đorđe se na ikonama najčešće predstavlja na konju, sa mačem u ruci kako ubija aždaju. Na ikonama za praznik Đurđic se predstavlja bez konja, u stojećem položaju sa kopljem ili mačem u ruci.

Sveti Đorđe ubija aždaju je  jedna od najpoznatijih priča u vezi sa ovim svecem.

Prema predanju u Lidi u Palestini, u jezeru,  živeo je ogroman  zmaj koji je proždirao ljude koji bi se našli u blizini jezera. Zmaj je imao otrovan dah zbog kojeg su se ljudi razboljevali i umirali. Narod je zatražio pomoć od vladara u borbi protiv smrtonosne nemani.  Vladar je naredio da se svakog dana na jezeru žrtvuje jedno dete.


Kada je tebalo da se žrtvuje vladarova jedinica, pojavio se Sveti Đorđe i zario aždaji koplje u čeljust. Kćerka vladara je po naređenju Svetog Đorđa vezala svoj pojas zmaju oko vrata i odvela ga ka gradu. Tada su vladar i njegov narod primili hrišćanstvo i sazidali hram posvećen Svetom Đorđu i Bogorodici.


Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.







U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo, ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu, crno pile ili mlad crni petao. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne bi pustio nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.


Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. Vukove tih dana niko nije lovio, jer bi im to donelo veliku nesreću.