Jedno od mitskih jela u Jugoslaviji bio je i ostao vojnički pasulj, sačuvan u sećanjima onih koji su služili vojni rok u JNA. Iz knjižice “Recepture za pripremu hrane u JNA”
Potrebno:500 g pasulja
1 glavica crnog (crvenog) luka
2-3 čena belog luka
1 šargarepa
100 g masti ili ulja
so, biber
1 kašika crvene mlevene paprike
1 kašika suvog biljnog začina
1 list lovora
1 suva paprika
peršunov list
Priprema: - Prebran pasulj potopiti u hladnu vodu, vodeći računa o tome da vode bude u dovoljnoj količini da se ne bi dogodilo da pasulj pri bubrenju upije celu količinu vode i da ostane suv.
- Potopljen pasulj držati na hladnom mestu i ostaviti da se kvasi 1-3 časa.
- Zatim, ocediti vodu u kojoj je pasulj potapan, pa pasulj staviti u pogodnu posudu, naliti hladnom vodom tako da ogrezne i kuvati 10-15 minuta.
- Nakon toga, ocediti vodu pa naliti vrelom vodom tako da ogrezne, dodati polovinu sitno seckanog crnog luka i ostaviti da kuva uz povremeno dolivanje tople vode.
- U polovinu vrele masnoće dodati ostatak sitno seckanog crnog luka i šargarepu, sečenu na sitnije kockice ili rendisanu, i sve zajedno pržiti da blago porumeni.
- Kada je pasulj upola kuvan, dodati isprženi crni luk i šargarepu, sušenu papriku, prethodno potopljenu dva časa u hladnoj vodi, i lovorov list.
- Preostalu masnoću zagrejati, dodati brašno i pržiti da blago porumeni.
- Kada brašno porumeni, isključiti toplotu pa odmah dodati tucani i sitno seckani beli luk i papriku u prahu i sve dobro izmešati.
- Kada pasulj omekša, dodati dodatak jelima, posoliti i zapržiti pripremljenom zaprškom, uz stalno mešanje pasulja da se zaprška ne zgrudva.
- Pasulj sa zaprškom kuvati istiha još 20-30 minuta, posle čega isključiti toplotu, dodati samleveni biber, sitno seckani peršunov list, probati ukus i po potrebi dosoliti.
- Pasulj se može služiti kao samostalno jelo ili kao prilog uz faširane šnicle, ćufte, dinstanu govedinu, kuhano suvo svinjsko meso i sl.
- Deli se kutlačom od 5dl.
Napomena:Važno je znati da se pasulj pri kuvanju sve do zapržavanja ne sme mešati, kako ne bi došlo do lomljenja zrna i zagorevanja.