Filip Čukanović otkriva koliko su mu susreti sa psihologom pomogli!

U turbulentnom 21. veku, kada su ambicije i karijera postali imperativ, dok bezbroj nepovoljnih okolnosti vreba sa strane i čeka da nas saplete, odlasci kod psihologa s ciljem očuvanja mentalnog zdravlja skoro da se podrazumevaju. Za pohvalu je što se ljudi sve manje ustručavaju da potraže tu vrstu pomoći, ali, i pored svega, o tome nerado govore, čak i među najbližima, a kamoli za medije. 


Filip Čukanović ne beži od istine. O svojoj petogodišnjoj borbi sa napadima panike, za koje veruje da su na putu da postanu prošlost, iskreno je pričao za HELLO!, u nadi da će njegovo iskustvo nekome biti od koristi.



Na intervju je došao pravo iz studija televizije „Prva“, gde poslednjih godinu dana uređuje i vodi Jutarnji program. Budući da smo se našli na njegovom omiljenom mestu na Savi, s pogledom na Kalemegdan, na početku smo ga pitali da li je sat ili dva uz reku neophodno za resetovanje organizma u situaciji kada radni dan počinje u šest.


‒ Lepo bi bilo da je tako, ali meni dan počinje sat ranije, u šest sam već u programu ‒ kaže Filip uz osmeh i dodaje da u studio ulazi trideset sekundi pre početka špice zato što mu to daje dodatni adrenalin koji mu je u cik zore potreban.

Starije i iskusnije kolege na vreme su mu otkrile trik, da posle silnog adrenalina koji ga drži dok traje emisija ne sme da se osami jer će tako najlakše pasti u depresiju.

‒ Kad završim sve obaveze, odem na piće sa prijateljima ili u teretanu. To mi prija. Otkad sam se suočio sa napadima panike naučio sam da se opustim i da izbrojim do deset. Još se trudim da rangiram prioritete, ali na dobrom sam putu da sve postavim na svoje mesto.






Život Filipa Čukanovića doživeo je veliki zaokret kada je u leto 2014. sa „Pinka“ prešao na „B92“.

‒ Za momka od 23 godine takav transfer bio je ogroman uspeh. Ispostaviće se i ništa manji stres. Želeo sam da se dokažem u novom okruženju, od mene se očekivalo, i tako sam upao u začarani krug. U januaru 2015, kada sam prvi put otišao na odmor i opustio se, sve me je sustiglo. 


Jedne večeri iznenada mi je pozlilo. Srce je počelo snažno da lupa, osušila su mi se usta, imao sam osećaj da propadam. Preplašen, usred noći sam otišao u Urgentni centar. Na moju sreću bio je dežuran čuveni kardiolog Arsen Ristić. Tada sam prvi i jedini put popio tabletu za smirenje. Profesor mi je kasnije priznao da je odmah znao dijagnozu, ali je želeo da isključi bilo koju fizičku bolest. Krenuli smo sa pregledima i ispostavilo se da je srce zdravo, kao i svi vitalni organi.

‒ Najveći problem kod napada panike je što nikada ne znate kada će se pojaviti ‒ ističe voditelj.

‒ Dešavalo mi se više puta da dok opušteno sedim i večeram u restoranu srce iznenada počne da mi lupa uz osećaj da propadam...