Sveti Luka u narodu poznat kao Lučindan je česta slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata. Ne smete da budete preki i nervozni na ovaj dan.
da bi ovih dana trebalo opasati torove, kako vukovi ne bi davili stoku.
danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.
na današnji dan običaj je da se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice.
u južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.
Poznata je izreka:
"Ide Luka, eto vuka".
Takođe je poznato i da je zima odmah iza ugla posle ovog praznika pa se kaže i "Sveti Luka, sneg do kuka."
Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.
Sveti Luka je helenistički obrazovan, a Pavle ga zove “ljubljeni lekar”, dok stručnjaci za Bibliju u njegovim izveštajima otkrivaju smisao za veću medicinsku tačnost.
Luka piše s lakoćom, otmeno. Pažljivije nego ostali jevanđelisti, Luka ukazuje na istovremenost Isusovog života i tadašnjih rimskih vladara, jer se Isus rodio za vreme cara Avgusta, dok je Jovan Krstitelj počeo da deluje u doba cara Tiberija.
Svaki jevanđelista na svoj način daje temeljne crte Isusovog lika, a za Luku je Isus prvenstveno Gospodin, odnosno gospodar, koji ljude pleni plemenitošću, lepotom, milinom, otmenošću poruke i sjajem nastupa kroz koji probija njegova božanstvenost.
Lukino jevanđelje je, uz jevanđelja po Mateju i Marku, jedno od tri sinoptička jevanđelja, što znači da se mogu čitati uporedo i u njima se pominju isti događaji, liče jedno na drugo, dok jevanđelje po Jovanu sledi posle tri sinoptička.
Luka Hrista voli da prikaže kao prijatelja siromašnih, solidarnog sa svim socijalno ugroženim, milosrdnog i obzirnog prema grešnicima.
Siromasi su po jevanđelju grešnici, carinici, udovice, deca, razbojnici i bolesnici i mogu se, po Luki, smatrati povlašćenima.
Lukin “Govor na gori” počinje apsolutno: “Blago vama, siromasi”, a pojačava ga četvorostruki “jao” bogatašima.
Isus se, po Luki, izjašnjava da je poslan radi grešnika.
Luka ističe i prisustvo žena u Isusovom delu – Marije, Elizabete, udovice iz Naina, žene u Isusovoj pratnji.
Po Lukinom opisu, Isus je otelovljenje ideala grčkog savršenstva o kojem je sanjala grčka duša – lepote i dobrote.
Još je Dante istakao da je Luka “pisac Hristove dobrote”.