Neki odgovori su bili zaista emotivni. Ovo su samo neki od njih…
„Trebalo je da idemo na bračne terapije i budemo osetljiviji na probleme i borbe onog drugog.“„Komunikacija. Nije mi rekla da je bila nesrećna dve godine, a ja nisam znao ništa o njenom nezadovoljstvu dok nije poljubila drugu osobu. A tad je već bilo kasno, nije više htela da radi na našem odnosu."„Da smo znali da brak nije 50-50, nego 100-100.“„Pre sam putovao van zemlje 150-200 dana godišnje zbog posla. Ne bi me bilo nedeljama pa bih se vratio na jedan nedelju, a tad, dok bih bio kod kuće, ne bih zapravo bio prisutan jer sam bio previše umoran. Pronašla je nove interese, van braka.“
„Da smo redovno razgovarali o finansijama i zajedno stvarali finansijske planove.“„Da sam bila svesna da brak treba da bude „mi“, a ne „ja protiv njega“. Trebalo mi je neko vreme da naučim i tu lekciju, ali u drugom braku sam je položila.“
„Trebalo je da čekam duže da se uopšte udam. Moj bivši muž mi je bio najbolji prijatelj, ali nije trebalo da se venčamo. Trebalo je da jednostavno ostanemo prijatelji. Posle toga sam shvatila da čekanje ne znači ništa ako si s pravom osobom.“„Da sam se zauzeo za sebe i cenio sebe i svoje želje više od straha da će me ostaviti i da me niko drugi neće želeti. Na taj način bih bio puno srećniji i bolji u braku.“„Da sam na vreme prepoznala da stalno želi da kontroliše moje ponašanje i moj život. Nismo bili dobri jedno za drugo, nismo postajali bolje osobe jedno uz drugo. Bojala sam ga se kad je bio ljut, pa mi je bilo teško da se zauzmem se za sebe i trpela sam mnogo toga da izbegnem svađu.“„Apsolutno ništa. Venčali smo se mladi, a osam godina kasnije bili smo različiti ljudi koji nikada ne bi ni razgovarali da su se tada tek sreli. Neki brakovi ne treba da traju.“