Intuicija, tvrdi Gerd Gigerencer, direktor Maks Plank Instituta za ljudski razvoj, ne sastoji se u iznenadnom ’’otkriću’’ pravog odgovora već više u instinktivnom razumevanju koje informacije su nevažne i mogu biti odbačene.
Gigerencer, autor knjige
Osećaj u stomaku: Inteligentnost nesvesnog, kaže da je on i intuitivan i racionalan.
’’U svom naučnom radu, imam nagoveštaje kroz osećaje u stomaku. Ne mogu uvek da objasnim zašto mislim da je određeni način pravi izbor, ali moram da verujem osećaju i da ga sledim. Takođe imam sposobnost da ove nagoveštaje proverim i saznam na šta mi ukazuju. To je naučni deo. Sada se u privatnom životu oslanjam na instinkt. Na primer, kada sam sreo svoju ženu, nisam pravio kalkulacije. Nije ni ona.’’Pričam vam o ovome zato što je nedavno jedan od mojih čitalaca postavio pitanje koje me je nateralo da se zamislim:
Šta je sa intuicijom? Nikada nije smatrana oblikom inteligencije ali mislite li da je neko ko ima veću intuiciju inteligentniji od drugih?
Moj
’’osećaj u stomaku’’ mi kaže da odgovorim potvrdno, posebno kada govorimo o ljudima koji su već intelektualno radoznali, rigorozni u svojoj potrazi za znanjem i spremni da dovedu u pitanje svoje sopstvene pretpostavke.
Dozvolite mi da ovo kažem malo jednostavnije. Ako po ceo dan sedite u stolici i verujete svojoj intuciji, ne ponašate se mnogo inteligentno. Ali ako duboko uronite u određenu tematiku i proučavate brojne mogućnosti, ponašate se inteligentno kada vam vaš osećaj u stomaku kaže šta jeste a šta nije važno.
U određenom pogledu, intuicija bi mogla biti shvaćena kao jasno razumevanje kolektivne inteligencije. Na primer, većina vebsajtova je danas organizovana na intuitivan način, što znači da je za većinu ljudi lako da ih upotrebljavaju i razumeju. Ovaj pristup je evoluirao nakon mnogo godina haosa na internetu, kada se stvorila zajednička mudrost o tome koje informacije su nebitne a koje su suštinske.
Teo Hamphris tvrdi da se intuitivni dizajn može opisati kao ’’razumljiv bez ikakvih uputstava i instrukcija’’. Ovo je istinito u slučajevima kada objekat ima smisla za većinu ljudi zato što oni dele zajedničko razumevanje o tome kako stvari funkcionišu.
Možda ćete reći da verujem u moć disciplinovane intuicije. Uradite vaš domaći zadatak, koristite mozak, upotrebljavajte logičke argumente i verovaću i poštovaću vaše intuitivne moći. Ali ako samo ležite na kauču i tražite od mene da verujem vašoj intuiciji, brzo ću pobeći bez da kažem doviđenja.
Ovo tvrdim iz ličnog iskustva, što više istraživanja sprovodim, moja intuicija bolje radi.Iako bi ovo mogla biti parafraza njegovih misli o ovoj temi, sledeće reči Alberta Ajnštajna su često citirane. ’’Intuitivni um je sveti dar i racionalni um je verni sluga. Postali smo društvo koje slavi slugu a zaboravilo je na nadarenost’’.
Ponekad korporativni zahtevi, grupno mišljenje ili vaša želja da proizvedete određeni rezultat mogu da nateraju vaš racionalni um da ode u pogrešnom pravcu. U tim trenucima, intuicija ima moć da vas spase. Taj ’’loš osećaj’’ koji vas muči je vaša intuicija koja vam kaže da – bez obzira na to koliko želite da naterate sebe da idete u određenom pravcu – da je to pogrešan pravac.
Pametni ljudi slušaju ove osećaje. A najpametniji ljudi među nama – oni koji čine najveće intelektualne pomake – ne mogu bez oslanjanja na intuiciju.