Skoro nepoznata široj javnosti, ova posebna vrsta ovčjeg sira ima jednu osobenost. Pri konzumiranju morate odlučiti da li ćete jesti sa crvima koji su ga proizveli ili bez njih.
Italijanski sir, poreklom sa Sardinije, služi se uz papirnu kesu u koju možete staviti režnjeve sira i sačekati
da crvi uginu. Pri tom se čuje
specifičan zvuk, verovatno nastao tako što crvi skakuću po kesi i guše se. Kada taj zvuk nestane, sir je spreman za konzumaciju. Ipak, mnogi ljudi obožavaju ukus i crva, pa ih sa zadovoljstvom konzumiraju zajedno. Možda je ovo razlog što je EU komisija za hranu zabranila prodaju ovog sira i nezvanično ga proterala na crno tržište.
Crvi, ma koliko bilo gadno, namerno se stavljaju u sir kako bi fermentisali mleko svojom želudačnom kiselinom. Tokom tog postupka ubiraju višak masnoće, što ovaj sir pretvara u gotovo bezmasni. Otud taj rezak i gorkast ukus koji, kažu znalci, ostaje u ustima i satima nakon konzumacije. Zbog tog specifičnog odnosa masnoće i tečnosti, sir je praktično suv. Može se naći u gromuljicama i sa vrlo malo vode, poput kapljica. Njih Italijani zovu „suze“ odnosno „lakrima“. Najčešće se služi kao otvoren kolut sira sa gromuljicama unutra koje se mogu grebati kašikom.
Crvići u siru izrastu do 8 milimetara, providni su i imaju običaj da se razbeže unutar sira ukoliko ih nešto uznemiri. Oni koji ih konzumiraju kažu da nema lepšeg ukusa, dok oni drugi tvrde da crvi ubijaju uživanje u siru. Nije dokazano da su ovi sirevi na bilo koji način opasni po zdravlje.