Kukuvija ili kukavica oplakuje bližnje!

Ipak pre čitanja ovog teksta imajte na umu da je svaki život važan, zato ne podležite pričama da bilo koje živo biće donosi nesreću. Svi podjednako imamo prava na život!



“S kolena na koleno sačuvala su se naivna verovanja da između životinja i ljudi može biti srodničke veze. Takva verovanja našla su izraz najčešće u legendama i mitovima – Međedovićev otac bio je medved, Miloša (K)Obilića rodila je kobila po jednoj legendi a po drugoj – zmaj..,” pisao je etnolog Veselin Čajkanović u knjizi “Mit i religija u Srba”.

U delu “Država i društvo u srednjevekovnoj Srbiji” češki istoričar Konstantin Jireček navodi da postoji verovanje “da je svaki narod vezan za neku životinju i da se poistovećuje sa njom”. Primera radi mitski srodnik i predak Nemaca je orao, Grka lisica, Bugara bik, Turaka zmija, a Srba – vuk! Osim vuka značajno mesto u mitologiji i verovanjima Srba imaju i zmija, konj, petao, medved, pas, mačka…


Nagoveštava nesreću

Posebno mesto u verovanju Srba imaju i ptice. Primera radi, kukavica je u narodnim legendama Lazareva sestra (Hrist ga podigao iz groba četiri dana posle smrti). Ona ga je oplakivala dan i noć, a da bi prestala, Lazar joj se javio u snu i rekao da okonča. S obzirom na to da ga nije poslušala, pretvorio je u kukuvicu. U vezi s tim smatra se da kukavica počinje da se oglašava na Lazarevu subotu (osam dana pre Uskrsa). Tog dana, kukavicu narod ne naziva pravim imenom već, ako je potrebno, pominju pticu koja “peva”. U suprotnom, u kuću može da se privuče nesreća. Smatra se i da je kukavica majka koja žali sina ili brata. O tome svedoči i zapis Vuka Karadžića “da je kukavica bila žena, imala brata, pa joj brat umro i ona je za njim tako mnogo tužila i kukala da se pretvorila u ticu”.

U nekim predanjima kukavice se oglašavaju do Vidovdana. “Kukala” bi ona i posle 28. juna, ali su je zamolile kćeri kneza Lazara da prestane da bi mogle da oplaču izginule na Kosovu polju, a pre svih braću Jugoviće. Ptice su ih poslušale i ne oglašavaju se posle Vidovdana, pa se veruje da je greh da se ubiju.

Oglašavanje kukavice smatra se i lošim predskazanjem! Ako ova ptica zakuka na kući ili u njenoj blizini, nagoveštava bolest ili smrt nekog ukućana. 



Prema narodnom verovanju kukavica, takođe, predskazuje nevolju onom ko u proleće prvi put čuje da se oglasi, a u slučaju da je neko čuje tri puta, a gladan je, neće da se najede cele godine. U slučaju da je sit, hrana mu neće nedostajati. Osim toga, ako čuje kukavicu, a ima uz sebe novac, imaće ga cele godine, ali ako je praznih džepova, biće i ubuduće u nemaštitni. Smatra se da kukavica, dok se oglašava, roni suze koje padaju na travu i nižu se, a ako neko taj niz pronađe, može da ga koristi kao lek za mnoge bolesti.


Veruje se, takođe, da je greh da se ubije lasta, jer je ta ptica u stvari druga Lazareva sestra koja ga je toliko oplakivala da je ostala bez glasa. S obzirom na to da nije prestajala ni kada joj se brat javio u snu, on ju je pretvorio u pticu. Osim toga, lasta se na ovim prostorima smatra “žalosnom pticom, ali i kućnim prijateljom”. Smatra se da može da predvidi gubitak, jer “ko naštinu (praznog stomaka) čuje lastu, izgubiće nešto”. Laste, takođe, predskazuju vreme – kad rano dođu, veruje se da će i zima rano da stigne. Kad lastavice nisko lete, očekuje se ružno vreme, dok njihov visok let predskazuje sunčan dan. Lastavičje gnezdo u kući ili na krovu znači sreću.








Neposlušan anđeo

Sova, u narodu poznata i kao jejina, buljina i ćuk, prema predanju postala je od lenje devojke koja je ukrala drugim devojkama darove za svadbu ili od anđela koji je otkazao poslušnost Bogu.

Osim toga, prema narodnom verovanju predstavlja i bolest koja se pretvorila u pticu, ili zlu dušu koja može da izazove čak i smrt deteta. U slučaju da se čuje u selu, a posebno u blizini neke kuće, predskazuje smrt. Veruje se da će se onaj koga sova zatekne bosonogog da se ubode u tabane ili da “nabije” stopala! Sova predskazuje i promenu vremena, ali i oglašavanjem ukazuje na mesto gde je zakopano blago. A onaj ko želi do blaga da dođe, mora da kopa i pritom da ne izgovori ni reč. I svakome sa zdravim razumom jasno je da je u pitanju čisto sujeverje! Sove su divne ptice!








Kad se priča o orlu, rašireno je verovanje da je predvodnik gradonosnih oblaka! Ponegde se misli da se u njega pretvaraju ale. Bez obzira na to, smatra se da je greh ako se ubije orao, a posebno krstaš, jer se veruje da veštice mogu da se pretvore u svaku pticu osim u orla krstaša. Osim toga, misli se da orlove kandže štite od uroka pa se stoga “kandže okovane u srebro prišivaju maloj deci, posebno dečacima, na kapu, da im zle oči ne bi naudile”.

Roda je, prema narodnom predanju, postala od čoveka i greh je da se ubije. Smatra se svetom i pticom koja donosi sreću, ali mora da se pazi da nekog ne uštine kljunom. Kad ova ptica mirno sedi ili stoji na krovu, u dom će da se useli mir, blagostanje i sreća, ali u slučaju da klepeće, biće štete u kući.

Na našim prostorima se veruje da je ždral vesnik proleća i da će, ako na njivu sleti jato ovih ptica, rod da bude berićetan. U slučaju da ždralovi visoko lete, rod će da podbaci, dok ove ptice u niskom letu predviđaju bogatu žetvu. Smatra se, takođe, da je ždral simbol snage i junaštva, pa je njenim imenom nazvan i konj Miloša Obilića.





Krtica štiti od uroka

Prema narodnom verovanju, greh je da se krtica ubije, jer štiti od uroka i donosi sreću. O tome svedoči i podatak da se šapa krtice nosila kao amajlija i prišivala deci na kapu da ih zaštiti od zlih očiju. Ovo verovanje proizilazi iz toga što živi u zemlji i u vezi je sa pokojnicima i demonima donjeg sveta.

Na ovo upućuje i predanje o tome kako je postala krtica. Priča se da je neki nepošten čovek želeo da prisvoji tuđu zemlju. Zakopao je sina i naučio ga kako će da odgovara kad budu došli pravi vlasnik i sudija. Kad se to dogodilo, i on je “pitao” zemlju čija je začuo se odgovor: “Tvoja sam”. A kad su sudija i pravi vlasnik otišli, čovek je pokušao da otkopa dete, međutim, umesto njega našao je krticu.



Greh je ubiti i pčelu, jer se veruje da je reč o svetom i blagoslovenom insektu ili da je u njoj duša umrlog dobrog čoveka.

Smatra se da će čak i onog ko je nehotice ubije zbog toga da prati nesreća. Na to koliko se pčela poštuje ukazuje i podatak da kad ugine, u narodu se često kaže da je – umrla.



Svaki život je važan, zato ne podležite pričama da bilo koje živo biće donosi nesreću. Svi podjednako imamo prava na život!