Snimak nasilja koji je zaprepastio mnoge! Zašto većina ne reguje? (VIDEO)

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova intenzivno rade na identifikaciji i rasvetljavanju svih okolnosti vezanih za događaj koji je putem video snimka deljen na društvenim mrežama, a na kome se vidi nasilje nepoznatog muškarca prema ženi, čiji identitet takođe nije poznat, na Adi Ciganliji.


Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva sve koji imaju bilo kakva saznanja o ovom događaju da se jave Policijskoj upravi za grad Beograd kako bi se što brže i efikasnije utvrdio identitet učesnika i prema nasilniku preduzele zakonske mere.


Pozivamo žrtvu nasilja da se javi najbližoj policijskoj stanici.

Takođe, apelujemo na građane i pozivamo ih da pre deljenja snimaka na društvenim mrežama, svaki vid nasilja ili sumnje na krivično delo prijave nadležnoj policijskoj stanici, kako bismo pravovremeno reagovali i zaštitili žrtvu.









Ovo je samo jedan u nizi snimaka koji se povremeno pojave na društvenim mrežama i nije prvi put da pored nasilnika, u komentarim na društvenim mrežama budu "osuđeni" i oni koji snimaju i oni čiji se glasovi na snimku čuju.


Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra je ranije objasnila ( drugi slučaj je u pitanju):

Žena ili devojka može da reaguje na tri načina:


Može da počne da beži
Može da počne da se brani - što je reakcije izazvana porastom adrenalina u telu
Može da se „smrzne" - što ne znači da to nije reakcija, već da je njeno telo to prepoznalo kao način da preživi, jer je procenila da će biti još gore ako se brani


Sindrom Kiti Đenoveze ili „efekat posmatrača"
Kiti Đenoveze je u martu 1964. godine ubijena ispred ulaza u svoju kuću u Njujorku. Kasniji izveštaji su utvrdili da je njenom ubistvu svedočilo više od 30 prolaznika i da niko nije reagovao na njene pozive upomoć.

Psihološkinja Ivana Perić za BBC na srpskom objašnjava da su se psiholozi kasnijih godina bavili ovim slučajem i došli do nekoliko zaključaka zašto ljudi ne reaguju u tim situacijama.

„Tada dolazi do nečega što se zove difuzija odgovornosti, odnosno da niko ne prepoznaje da je odgovoran za ono što se dešava, a situacija se menja kada prva osoba reaguje. Takođe dolazi do emotivne distance, kada se udaljavamo od situacija koje su nam emotivno teške i neprijatne. Na neki način i mi se zamrznemo", navodi Perić.



Ipak, dodaje ona, ništa od toga nije opravdanje.

„Kao eventualni vid prevencije ovakvih slučajeva treba biti podizanje svesti o odgovrnosti i o tome da naša reakcije u nekom momentu može spasiti jedan život", kaže Perić.