Nemamo prilike da Ivanu Mihić gledamo na malim ekranima kao nekad, a svoj mir je pronašla u kući nedaleko od Beograda, koju su njeni roditelji, glumica Vera Čukić i čuveni scenarista i dramski pisac Gordan Mihić, sazidali pre njenog rođenja.
"Još pre mog rođenja moji roditelji su kupili imanje i sazidali kuću, nedaleko od Beograda, u kojoj su živeli poslednjih desetak godina, a kroz ceo moj život tu smo provodili veliki deo leta, a ponekad i deo zime. Dunav protiče na oko dve stotine metara od kuće te sam se kao dete često kupala i igrala pored vode. Pravila sam kućicu na drvetu, imala svoju družinu po uzoru na neke od omiljenih junaka iz dragih mi knjiga za decu, sa drugarima preko leta zarađivala za džeparac berući voće na okolnim plantažama, vozila bicikl od jutra do mraka, igrala se istraživača po okolnim šumama, s majkom pravila ajvar i džemove, a sa ocem pomagala komšiluku kada se peče rakija. Tako živopisno detinjstvo učinilo me je i danas veoma vezanom za ovaj kraj, te i sada ovde često boravim", rekla je nedavno za "Blic" koja je od detinjstva uživala da provodi vreme u njihovoj porodičnoj vikendici.
"Oduvek sam volela da se bavim vrtlarstvom i uz moju majku, koja je na imanju bila glavni pejzažni arhitekta, bila sam sa tatom izvođač radova. Komšije su me hvalile, a ja uživala u tome da tati vredim kao tri sina", dodala je tom prilikom Ivana.
Iako pravi pauzu od snimanja, njen život je ispunjen. Sreću je pronašla u pisanju, ali i u svojim sestričinama i bratancima.
"Silom prilika i događaja odvojila sam se na neko vreme i od glume i od produkcije. Srećnom me čine smeh mojih sestričina Noemi i Anael, duhovitost mojih bratanaca Saše i Nikole. I sa familijom i sa mnogobrojnim prijateljima čujem se često putem Facetime ili Vibera i sličnih aplikacija... Strpljivo čekamo da pandemija prođe, pa da obnovimo stari način komunikacije, zagrlimo se... U slobodno vreme volim da slikam, da pravim kolaže, gledam putopisne emisije, slušam muziku, vežbam", navela je ona.
Ivana Mihić je bez najveće životne podrške ostala u avgustu 2019. godine, kada je njen otac preminuo.
"Moj otac je bio neverovatno vredan čovek iz koga su tekstovi sa hiljade ljudskih sudbina jednostavno izvirali. Jednog dana, pred njegov odlazak, želeći da mu dam podršku i impuls za život, upitala sam ga šta bi bilo da neko danas kaže da bi želeo da mu napiše scenario o tome i tome, odgovorio mi je: ”Osmislio bih začas priču u glavi i onda jednostavno seo i napisao”. I to je zaista tako i bivalo - jednostavno i bez mistifikacije. Uostalom, sećam se da je on tako i svojim studentima govorio", rekla je Ivana i otkrila koja je njena najživlja uspomena na oca.
"Sećanje i moj tajko uvek su za mene živi", rekla je Ivana.