Nedavno je u medijima objavljena vest da je jedan pas šetao gotovo 100 kilometara do svog doma u Misuriju, gde je živeo s porodicom, a naučnici su sada dali objašnjenje zašto izgubljeni psi uvek nekako uspeju da pronađu put kući.
Njihov njuh i instinkt su toliko moćni da mogu da urade nevorovatne stvari.Istraživanje sprovedeno na 27 pasa u kojem su praćene navigacijske sposobnosti pasa pratili su naučnici s češkog univerziteta. Psima su oko vrata stavljali gps i kameru, i puštali ih da slobodno lutaju šumom.
Otkrili su da su se svi psi uspešno vratili vlasnicima sledeći svoju “kompas-intuiciju”. Naučnici veruju da su psi sposobni da detektuju magnetska polja i da se u prirodi snalaze upravo zbog toga.
Čak 59% pasa se prilikom kretanja služilo čulom mirisa i intuicijom, a
39% put je pronašlo vizualizujući okolinu i prateći tragove. Tek je njih osam posto koristilo kombinaciju ovih metoda.
Ovi podaci su jedan način i da se objasni kako je keruša
Deni, od milošte nazvana srpska Lesi, tokom akcije Oluja devedesetih godina uspela da pronađe u Srbiji svoje vlasnike koji su iizbegli iz Hrvatske, prešašvi tako nekoliko stotina kilometara.