Mistika je, vidimo, na srpske male ekrane zagazila krupnim koracima. Prvo uz odličnu seriju nastalu u produkciji Telekoma Srbije i Firefly-a, koja je u žargonu domaćih serijofila odomaćila izraze “Zabran”, “Baba Guba” i “Kalkanski krugovi”, progovorila o gubavcima i u prvi plan stavila pomalo zaboravljen folklor srpske provincije. Drugi korak načinjen je sada i uz “Dosije X” Košutnjak filma.
”Pokidala!!! Hvala ti Bože što nema veze sa kriminalom!!!”… Super. Baš mi se sviđa. Kalkanski krugovi su mi najbolji, ova se penje na visoko drugo mjesto. Samo nemojte droga, starlete, krimi-džimi fazoni… Ekstra serija. Svaka čast svima, a Momi Otaševiću naklon do poda, bravooo!”…
Ukratko, u ova tri komentara sažeti su utisci ostalih pedeset i kusur, koji su osvanuli nakon online pretpremijere “Beležnice” ispod klipa prve epizode. Ukoliko bismo se držali reakcija gledalaca, koji su za TV seriju, složićete se, i najvažniji, “Beležnicu”, od 22. maja čeka odličan rejting. U prilog joj govori i to što među pomenutim utiscima ima svega nekoliko onih kojih odgledanim nisu bili toliko očarani.
Na krilima “Kalkanskih krugova” za čiji je scenario bio zadužen isti onaj Đorđe Milosavljević koji je uz Kostu Peševskog i Radoslava Popovića, prilagodio roman Ratka Dmitrovića za seriju “Beležnica” očekuje nas još jedan zanimljiv “preplet” mašte i stvarnosti – potraga za istinom koja je skrivena u nedokučivim i pomalo zastrašujućim hodnicima misterija. Žanr koji je u srpskoj TV industriji bio potpuno zapostavljen još od “Leptirice” i “Glave šećera” početkom 2021. godine doživljava pravu ekspanziju, te ćemo ove godine imati čak tri serije inspirisane temama od kojih se diže kosa na glavi.
“Kalkanski krugovi” su bili sjajan intro u zonu sumraka. Uz “Beležnicu” će nam se otvoriti treće oko, a sa “Crnom svadbom” ćemo dočekati 2022. i konačno spoznati istinu koja se uvek krije – tamo negde.
E, sad… Nakon utiska gledališta kom su, u doba kad je najveći domet socijalne interakcije odlazak u Maksi, a reper za zabavu upravo sijaset serija zahvaljujući kojima preživesmo sve strahove i pošasti godine za nama, standardi spali do nivoa – daj što daš, treba biti i kritičan. Zato smo mi tu.
Za početak – šta znamo o seriji “Beležnica”? Brzi skok do službene stranice na sajtu kanala Superstar, na kom će se od 22. maja, subotom i nedeljom od 21.00 serija i emitovati, otkriva nam sledeće.
“Beležnica profesora Miškovića”, kreirana u režiji Miroslava Lekića, a po romanu Ratka Dmitrovića predstavlja priču punu fantastike, magije i neverovatnih situacija paralelno na dva koloseka. Prvi deo radnje smešten je u prve godine 21. veka a drugi deo u 70-e godine 20. veka.
U proleće 2002. godine mladi novinar lista ,,Argument”, Boško Stevanović (Momčilo Otašević), dobija zadatak da napiše tekst o naučnoj ostavštini poznatog preminulog srpskog etnologa Arsenija Miškovića.
U međuvremenu, njegova supruga Jelisaveta Mišković (Anica Dobra) daje oglas da poklanja arhivu pokojnog naučnika, i to hoće da uradi preko jednog beogradskog lista. Boško Stevanović dobija zadatak da uradi razgovor s udovicom Mišković, odlazi kod nje i na rastanku dobija malu, crnu beležnicu.
Beležnica sadrži slučajeve koje je etnolog Mišković decenijama sakupljao po Srbiji a čija je suština – misterioznost. Te slučajeve, jednostavno rečeno, nije moguće racionalno objasniti – od nestajanja ljudi koji se pojavljuju godinama kasnije, bez vidljivih tragova starenja, preko priča o mestima na kojima se događa nešto što može da se čuje, ali ne može da se vidi, do neobjašnjivih sila koje se pojavljuju u neočekivanim situacijama, kad čovek ostane bez tračka nade, i čine čuda…
Premisa odlična za prvu seriju o srpskom Molderu i Skali, koji bi se iz epizode u epizodu bavili novim slučajevima, i gledaocima ponudili pitak i magnetski privlačan šou od bar 5 sezona! Da nije jedne važne činjenice koja u nama budi određena strahovanja i sumnje…
Pre svega, ono – SRPSKI. Zlatno pravilo holivudske produkcije glasi – što jednostavnije, to bolje. Da li su naše filmadžije, sklone velikim životnim filozofijama i potragama za biserima mudrosti kojima kroz epizode u rasplanjivanju izgube nit, pa ih razaspu po blatu, u stanju da jednostavno ostanu – jednostavne? Lagane, lepršave, rasterećujuće, a opet u toj kreativnoj lakoći zanimljive taman toliko da zadrže pažnju gledalaca onim najvrednijim što “Beležnica” ima. A to su – slučajevi u njoj zapisani.
Na osnovu prve epizode ne može se mnogo toga zaključiti, budući da smo tek zagrizli ovu jabuku. Ona nam je na čas slatka, pa malo kisela, te malo podseća na one veštačke bezukusne iz pomenutog Maksija, a onda kad kadrom prošetaju Momčilo Otašević i Anica Dobra sve zamiriše na prave stare kojih ima još samo po zabačenim srpskim selima.
Prva epizoda ponudila nam je apsolutno sve zbog čega bismo “Beležnicu” mogli fanatično ispratiti do poslednje od 12 epizoda, nadamo se tek prve sezone.
Dobar zaplet, teme o kojima se u sitne sate letnjih noći, ili na slavama, već decenijama rado priča, a malo zna, i naravno, nova serija, taman kad smo pomislili da smo se pozdravili sa ovom TV sezonom. Međutim, dobro bez lošeg ne ide, a povod za preskočiti narednih 11 i ovog puta je blagi prolećni umor od očekivanih boljki domaćih TV poduhvata – statična režija, drama na infuziji, glumci nenaviknuti na krupan kadar u kom bi trebalo dočarati i poneku emociju, ali ne kao na pozorišnoj sceni, već pred kamerom…
Ipak, za “Beležnicu” igra njen najači adut. To je – odlična ideja. Kako smo i sami veliki ljubitelji dobre misterije u fazonu “Tvin Piksa”, “Psi faktora” i već pomenutog i nezaobilaznog “Dosijea”, svim srcem držimo fige za hrabar i odvažan, skoro pionirski poduhvat reditelja Miroslava Lekića da na srpske ekrane donese nešto drugačije.
Očekujemo da će nam naredne epizode oduzeti dah poput “Kalkanskih krugova”, a čak ako u tome i ne uspeju u potpunosti, od nas stiže prelazna ocena na račun petlje. A nje u “Beležnici” ne manjka. Samo da se petlja ne zapetlja…