Sveti Vasilije jedan je od najpoštovanijih svetitelja u našem narodu, a među Srbima je poznat i kao Čudotvorac. Rođen je 1610. kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, kod Trebinja. Usled straha od danka u krvi, roditelji ga već sa 12 godina šalju u osamljeni manastir Zavalu.
Par godina kasnije prelazi u manastir Tvrdoš (Trebinje) gde pohađa manastirske škole. Stiče zvanje arhimandrita i kreće u obilazak velikih pravoslavnih centara na Svetoj Gori i u Rusiji. Godine 1638. u Pećkoj patrijaršiji je rukopoložen za mitropolita. Umro je 1671. u Ostrogu, gde se i danas čuvaju njegove mošti.
Sveti Vasilije poštovan je u narodu još u toku života. Njegov manastir, svakodnevno pohode gomile vernika, da mu se pomole i zamole za pomoć i ozdravljenje. Za Ostrog važi verovanje da ne idete u njega kada vam je volja, već kada vas sveti Vasilije pozove.
Ovom velikom svetitelju naš narod je nadenuo nadimak Čudotvorac. Njegova čuda zapažena su odmah po napuštanju ovozemaljskog života: iz stene uz koju se upokojio, počela je da raste vinova loza. Sedam godina kasnije, u snu se javio igumanu u Župi, kod Nikšića, zatraživši mu da ide pod Ostrog i otvori njegov grob. Iguman je pronašao netaknuto telo svetitelja, oko koga se širio miris mladog bosiljka. I danas, pri poseti Ostroga, vernici tvrde da naslućuju isti, blagi miris nalik bosiljku.
Naši stari tvrde da Vasilije Čudotvorac ne prašta i da strogo kažnjava nevernike. Ako pred njegovim moštima nešto obećate, nemojte se usuditi to da pogazite. Sveti Vasilije odlučuje da li će vam želja biti uslišena, a ako niste dovoljno pravedni, kažu, neće od vas hteti ni da primi dar.
U narodu kruži priča o Hercegovki koja se hvalila pozamašnom svotom koju je ostavila pod Ostrogom. U snu joj se javio svetitelj odbivši njen novac, a ujutru joj je bio i vraćen – pronašla ga je na krevetu, ispod jastuka.
Prepričava se i sledeći događaj iz 1895. godine. Dok su Bosna i Hercegovina bile pod Austro-ugarskom vladavinom, narod se skupio u Bileći da traži porpusnice za Crnu Goru, u želji da poseti Ostrog. Kotorski predstojnik M. Adamović, zadužen za ovaj slučaj, odbio ih je rečima:
“Zalud me čekate! Ne dam vam propusnice za Ostrog! Zašto tamo idete, glupi narode, kad vam tamo nema ništa osim one suve trupine što su je stavili u kovčeg i proglasili za sveca!” Izgovorivši ove pogrdne reči, okrenuo se i pao niz stepenice, posle čega je čitava dva meseca proveo u bolnici!