Vaskršnji ponedeljak, delite sa siromašnima!

Pravoslavni vernici obeležavaju drugi dan Vaskrsa, odnosno vaskršnji ponedeljak. On je, prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje i ubraja se u pokretne praznike. I ovaj dan je veliki pravoslavni praznik, kada se praktikuju razni običaji bogosluženja koji su na taj dan ista kao i za Vaskrs.


Na vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, ali kako je dan ranije predviđen za najužu porodicu, ovog dana se ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji. Takođe, prema narodnom verovanju, danas treba hranu i jaja podeliti siromašnima da i oni osete radost praznika i da bi domaćinu godina bila srećna i berićetna.


Rano ujutru, po završenoj službi u hramu manastira Hilandar monasi izlaze iz manastirske porte, na čelu sa ikonom Bogorodice trojeručice. Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.








Običaji u Vojvodini

U pojedinim vojvođanskim selima opstao je običaj polivanja devojaka na vaskršnji ponedeljak. Prema narodnim predanjima, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku. 


Polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo.