Serija
“Kalkanski krugovi” tokom vikenda za nama imala je svoje prvo veliko finale i ostavila million gledalaca otvorenih usta i sa hiljadu pitanja.
Za one koji su propustili poslednje epizode na kanalu Superstar TV, ovog vikenda čeka ih druga šansa. I to na RTS 1. „Kalkanski krugovi“ su definitivno pomerili određene granice u televizijskom igranom programu i doneli jedan autentičan i nov žanr.
Jedna od svakako najspecifičnijih rola u seriji jeste ona koju je dočarao glumac Lazar Nikolić. Naravno, reč je o Veliborovom sinu Petru, iliti Mačjem smehu. O tome kako je doživeo ovu emotivnu rolu i koja scena mu se urezala u pamćenje, u intervjuu za portal 24 sedam otkriva Lazar Nikolić.
– Kada su me pozvali iz produkcije i ispričali mi kakav je lik, nisam bio siguran da je uloga za mene i to sam im otvoreno rekao. Međutim, posle nekih mesec dana pozvao me je Raša Brkić i rekao da Milan Karadžić hoće samo mene i da će mi oca igrati Žarko Laušević. Žarkovo ime je presudilo da prihvatim ulogu. On mi je zaista mnogo pomogao razgovorima o likovima, o njihovim odnosima i emocijama. Ovakva uloga je za glumca veliki izazov, pogotovo što nemam tekst, nemam ništa, samo igram. Taj lik se zasniva na unutrašnjim radnjama, izražava se ili kroz radost ili kroz tugu, isključivo instinktivno. Svemu tome je u velikoj meri doprinela i maska koju sam nosio – riđa kosa, zubi, kostim… Uvek sam se rukovodio jednom Žarkovom replikom: „On je samo dete.“ To mi je mnogo pomoglo – ističe Nikolić, dodajući da ljudi u unutrašnjosti i dalje veruju u mitove i legende.
– Pre svega mislim da je to dobra priča. Kad malo zađeš u unutrašnjost Srbije i Crne Gore, svuda i dalje postoje te priče, mitovi, legende, neki, uslovno rečeno, paganski običaji – stavi beli luk ispod jastuka i slične stvari. Stariji ljudi još uvek veruju u te stvari, a „Kalkanski krugovi“ su prvi put otvorili tu temu. S druge strane, odličan scenario Đorđa Milosavljevića i sjajna glumačka ekipa su i te kako doprineli uspehu – smatra mladi glumac, otkrivši za kraj i ko je, u stvari “Mačji smeh”.
– Petar je rođen iz incesta i na nivou je petogodišnjeg deteta, plašljiv je i sav satkan od emocija i dečje iskrenosti. Nisam smeo da preteram sa ovom ulogom, da ne bude karikatura, i to je bila najveća „koska“, jer si uvek na ivici. Imao sam obavezu da budem dosledan i morao sam mnogo da analiziram i kopam po sebi. Trudio sam se da se instinktivno stavim u poziciju tog dečaka koji je odbačen od svih, koga je majka napustila, koji ne zna ljude. Ta emocija mi je bila primarna u građenju Petrovog lika – zaključuje Nikolić.
Ostale teme vezane za filmove i serije možete pogledati OVDE Pratite nas na TwitteruI na Facebook-u