Zvezda filma o Jasenovcu: Biljana Čekić ustaje pre petlova i pomaže oko stoke!

Biljana  Čekić je rasplakala čitavu naciju u istorijski važnom filmskom ostvarenju Predraga Gage Antonijevića. Ona živi u selu  Srefliju koje  broji samo 196 stanovnika. Jedina deca u ovom selu su Biljana, njena sestra Dajana (15) i brat Stefan (11).

Žive daleko od prodavnica, škole, svake civilizacije, ispred jedne nedovršene kuće u toj "nedođiji". A sada je lik ove devojčice na bilbordima širom Amerike i na svim naslovnim stranama u Srbiji.


O filmu u kojem igra glavnu ulogu pisali su najpoznatiji svetski mediji, a njenu glumu pohvalili su najcenjeniji filmski kritičari u SAD i Evropi. A mala glumica je i dalje u svom seocetu i ponaša se kao da se sve to događa nekom drugom.

Ustaje svakog jutra pre šest da bi na vreme stigla u školu. Kada joj se završe časovi, žuri kući da pomogne ocu oko stoke i ostalih poslova. Odrasta bez ijednog prijatelja jer u selu nema druge dece, osim njenog brata i sestre.

- Najbolji prijatelji su mi brat Stefan i sestra Dajana. Sa ostalim drugarima se viđam samo kada smo u školi, zove se "Vuk Karadžić" i u nju idu deca iz svih sela raštrkana oko Kozarske Dubice. Tako da školske drugove viđam samo u školi, nema ovde kod nas proslava, žurki... Navikla sam tako, ne znam drugačije. Za rođendane nekako uspemo da se okupimo i to je sve. Tako vam se ovde živi, nije vam ovo Beograd... - priča tiha i skromna Biljana.

I dok ceo region priča o njoj i njenim glumačkim bravurama, mlada filmska diva ustaje pre prvih petlova kako bi se spremila za školu. Nijednu ocenu, kaže, nije dobila na "filmsku slavu". Umorna je već jer je posle premijere "Dare" dala brojne intervjue i gostovala u raznim emisijama.... Dok je pakovala knjige u školsku torbu, objasnila nam je kako izgleda jedan njen dan.

- Budim se oko šest, a u posla sedam krećem na stanicu, do koje moram peške nešto oko kilometar i po. Tamo brata i mene čeka autobus kojim se vozimo do škole. To je nekih sedam kilometara dalje. Stižemo uveka na vreme za prvi čas, jer vozač autobusa posle nas mora da ide i po đecu iz drugih sela... - priča devojčica lepih, tužnih očiju baš u trenutku kada se plavi školski autobus zaustavlja kraj puta.

Vozač Željko je srdačan čovek. Daže da je Biljana divna devojčica, dete za primer.



zvezda


- Biljana je sjajno dete! Uvek dođe na vreme, nikada ne moram da je čekam. Povučena je i tiha. Oduvek je takva bila. Nimalo se nije promenila zbog ovog filma sad - priča vozač Željko i izvinjava se što ne može više da ćaska jer mora da razveze drugu decu.

Nakon što je školsko zvono označilo kraj nastave, Biljana je sa širokim osmehom izašla iza zgrade.

- Imala sam danas kontrolni iz matematike. Nisam baš sigurna da sam dobro uradila, videćemo - priznaje mala zvezda.

- Čim dođem iz škole, odmah radim domaći zadatak i učim lekcije koje smo tog dana radili. onda malo sa sestrom pospremim kuću kako bih pomogla ocu, baki i deki. Nahranimo ovce, pa tek onda sestra, brat i ja možemo da se igramo - kaže Biljana.

Biljana je otkrila i kako se sa svojim bratom i sestrom zabavlja u slobodno vreme.

- Uglavnom igramo "Monopol" - kaže Biljana, ali lepo vreme je mami napolje.

- Hajdemo napolje da vozimo bicikle. Obožavamo da smo na svežem vazduhu. Uživamo, srećni smo! Ne treba nama mnogo da bismo bili zadovoljni. Najvažnije je da smo zajedno: brat, sestra i ja - zaključuje mala, a velika glumica.