Branka Katić menja život iz korena! Vraća se rodnom gradu!

Branka Katić menja život iz korena! Vraća se rodnom gradu! Zato što je ovo moj grad i zato što ovde imam priliku da se bavim onim stvarima koje želim profesionalno. Ovde imam publiku koja me voli, a i deca su velika, uskoro će na fakultete...

Screenshoot/Instagram

Svoja, neponovljiva, sa osmehom na licu i pozitivnim duhom glumica, Branka Katić, odlučila je da ponovo bude deo Beograda i da uživa u njegovim čarima. Uskoro, kako kaže, spakovaće kofere i definitivno se vraća rodnom gradu, a domaća publika sa nestrpljenjem očekuje njene filmske i pozorišne uloge.

- Beograd mi toliko nedostaje. Mislim da je bio avgust kada sam došla. A onda sam se na mesec dana vratila u London da zagrlim decu. Ali, evo, tu sam i radim. Lepo mi je i zapravo planiram da se potpuno vratim u Beograd. Zato što je ovo moj grad i zato što ovde imam priliku da se bavim onim stvarima koje želim profesionalno. Ovde imam publiku koja me voli, a i deca su velika, uskoro će na fakultete...

Kako će to podneti porodica, sinovi?

- Oni vole Beograd. Sada mi je stariji sin bio tu i uživao je. Ceo svoj život dolaze u Beograd. Tako da nećemo imati problem.

Rekli ste i sami da su Lusi i Džo odrasli momci. Ali kako je njima bilo odrastati uz poznate roditelje? Šta su vam ogovorili?

- Koliko god da smo posvećeni svojim poslovima, ne mislimo da smo nekako posebni, ne ponašamo se dugačije od ostalih. Mi smo najbolji roditelji što umemo, ali nikada nismo potencirali to da smo uspešni u tome što radimo ili poznati. Prosto, meni to nije najvažnije. Ne bavim se zbog toga glumom. Tako da su deca odrasla u normalne mlade ljude koji poštuju svaku drugu profesiju. I prosto, lepo su vaspitani.

Mlađe kolege komentarišu, ali i obični ljudi, da širite blagost, da vaša pozitivna energija pleni. Koliko vas je to pokretalo u životu?

- Ono što mene hrani i što me čini ovakvom je ljubav koja osećam prema svakom ljudskom stvoru. I trudim se da vidim najbolje u čoveku. Trudim se da na nekim raskrsnicama života ili kada imam pravo na mogućnost izbora da uvek izaberem nešto što možda nije neminovno lakše, ali je bolje za mene i ljude oko mene. Kada bi svi pokušavali da nađemo lepo u svakodnevnom životu i dobre strane svojih prijatelja, porodica da bi onda sve probleme koje život nosi lakše preboleli. Tako da mislim da je to stvarno izbor. Probudiš se ujutro i ako si živ treba da budeš zahvalan, što imaš još jedan dan da možda nešto bolje uradiš, da nekog zagrliš, da nekom pomogneš, da nasmeješ, pomiluješ, mislim da je to neka blagost na koju moramo biti zahvalni.

Kakvi su vaši planovi za dalje?

- Kada si u ovom pozorištu, znaš da si u svetu velikih mogućnosti. Zato što Jug i njegov tim imaju prosto ideje i mogućnosti da ih realizuju. Tako da imamo raznih planova. Kada budemo konkretnije znali to ćemo i reći.

Da li vas je situacija sa pandemijom psihički poremetila, glumci su se brinuli za svoju egzistenciju?

- Prvi udar korone sam provela u Londonu i dezinfikovala sam sve što je ušlo u kuću, a onda sam shvatila da mi moja intuicija kaže da neću umreti od korone. Mislim da sam je čak i preležala. Sada sam se i vakcinisala. Bitno je poštovati sve zahteve da bismo bili sigurni, da jedne druge ne bismo ugrozili. Ali razne pandemije dolaze i odlaze, razni gripovi. Ne kažem da ovo nije ozbiljan problem, već da je strah još veći problem nego korona. Znamo da su je preležali ljudi i u nekim poznim godinama. Tragično je što je toliko ljudi izgubilo život. Ali šta da kažem. Sve je to nekako život. U stvari, strah je nekako još i gori od svake bolesti.