Internet harasiranje: Osvetnička pornografija i drugi vidovi nasilja prema ženama!

Nasilje prema ženama je pojava koju poznaju sva društva, uvek i svuda. Ono svoju perzistentnost duguje izuzetnoj sposobnosti da se prilagođava različitim političkim uređenjima, prati društvene promene ali i tehnološki napredak.




Nasilje prema ženama je pojava koju poznaju sva društva, uvek i svuda. Ono svoju perzistentnost duguje izuzetnoj sposobnosti da se prilagođava različitim političkim uređenjima, prati društvene promene ali i tehnološki napredak. Na početku XXI veka, sa usponom informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) i kreiranja globalnog sajber prostora, Interneta, nasilje prema ženama je našlo način da se adaptira novim društveno-tehnološkim okolnostima i iz offline prostora se „prelilo“ u onaj online, u digitalno okruženje.



Iako Internet čini sastavan deo naših svakodnevnih života, i dalje se često misli da on nije „stvaran prostor“, pa da se ono što se dešava u digitalnom okruženju i posredstvom IKT nikad nije „ozbiljno“. Čak ni kada je reč o nasilju. Rezultat ovoga je da smo generalno jako malo upoznati sa nasiljem koje se dešava online, ne smatramo ga „pravim“ nasiljem, a čak i kada ga smatramo, često ga ne prepoznajemo, zbog manjka dostupnih informacija, i ne znamo kako da se zaštitimo. A ako nam se ono desi, u najvećem broju slučajeva ne znamo kako da reagujemo.


Prema podacima Ujedinjenih nacija, tri od četiri žene na Internetu je iskusilo neku formu muškog nasilja, a rezultati istraživanja koje je sproveo američki Pew institut ukazuju na to da su posebno ranjive mlade žene, starosti od 18 do 24 godine – njih 26% je doživelo seksualno uznemiravanje na Internetu a 25% je bilo proganjano.



Od osvetničke do „lažne“ pornografije


 Nasilje prema ženama u digitalnom okruženju ima različite oblike i obuhvata prakse poput proganjanja, (seksualnog) uznemiravanja, doksovanja, osvetničke pornografije. Osvetnička pornografija čini svako neovlašćeno snimanje (fotoaparatom ili kamerom), deljenje kao i pretnje deljenja snimaka na kojima se osoba nalazi obnažena ili su seksualne prirode. Sa napretkom IKT i softvera za modifikaciju video snimaka i fotografija, osvetnička pornografija u sebe sada uključuje i „lažnu pornografiju“ (tzv. deepfake porn), odnosno, pornografiju čiji su „učesnici“ hiperrealne animacije u formi video i foto montaža nastale korišćenjem AI programa






Zato je potreban oprez kako nas „osvetnička“ komponenta u samom nazivu ne bi navela na krivi put. Nije uvek reč o ljubomornim bivšim partnerima koji su motivisani osvetom (što takođe implicira i da je žrtva nešto skrivila pa zaslužuje osvetu), niti nužno podrazumeva da snimci budu objavljeni, već se neretko koriste kako bi se žrtva ucenjivala i/ili se od nje iznudio novac. Takođe, nije izuzetak ni da se ovakvi snimci koriste od strane bivših ili sadašnjih nasilnih partnera, čiji je motiv nije osveta ili iznuda već ucenjivanje i zastrašivanje žrtve kako nasilje ne bi prijavila i zatražila pomoć.


Sa druge strane, počinioci ne moraju uvek biti bivši i sadašnji partneri, to mogu biti i žrtvi poznate ali i nepoznate osobe, koje su do takvih snimaka došle, i koriste ih za harasiranje, što je posebno učestalo među mladima. Jedna od najvažnijih karakteristika digitalnog nasilja je to što, za razliku od nasilja u fizičkom okruženju, nasilnik ne mora biti fizički blizu žrtve, niti je mora znati – on može biti na drugom kraju planete, jer sve što mu je potrebno za vršenje nasilja je stabilna Internet konekcija. Isto važi i za osvetničku pornografiju. I za kraj, kao što smo već navele, pornografska scena sa fotografije ili video snimka se ne mora uopšte ni desiti u realnosti, već može biti u pitanju deepfake pornografija.




Zbog spomenute raznolikosti motiva i praksi i sam termin osvetnička pornografija je doveden u pitanje, pa se sada sve češće govori o vizuelnom seksualnom nasilju (eng. image based sexual violence). No, bez obzira na to koji termin koristimo, reč je o nasilnim praksama koje predstavljaju napad na privatnost, dostojanstvo, telesnu autonomiju i izražavanje seksualnosti, jednom rečju – napad na zagarantovana ljudska prava svake pojedinke i pojedinca.




Istraživanje koje je prošle godine sprovedeno na Novom Zelandu, Australiji i Ujedinjenom Kraljevstvu ukazuje na opasan trend rasta osvetničke pornografije – dok je 2016. godine jedna od pet osoba doživela neku vrstu osvetničke pornografije, sada to iskustvo deli svaka treća osoba – više od ⅓ ispitanika/ca je bilo snimano ili fotografisano obnaženo i/ili tokom seksa bez svog znanja; skoro svaka peta je doživela pretnje da njihovi snimci biti podeljene bez dozvole dok su za više od ⅕ osoba sa iskustvom osvetničke pornografije te pretnje i ostvarene. Svaka sedma osoba koja je učestvovala u ovom istraživanju je iskusila sva tri navedena oblika osvetničke pornografije – snimana je bez svog znanja, prećeno joj je objavljivanjem snimaka i na kraju su te pretnje i ostvarene. U zadnje tri godine, takođe se i povećao broj samoprijavljenih učinioca – 2016. je jedan od deset ispitanika prijavio da je snimio, delio ili pretio da će podeliti privatan snimak bez dozvole osobe koja je na njemu, dok novi podaci ukazuju da je to učinila svaka šesta osoba.




Kod osvetničke pornografije, kao i kod drugih oblika nasilja prema ženama, krivica se često svaljuje na žrtvu, umesto na počinioca. Žrtva, najčešće žena, biva stavljena na stub srama zbog toga što je imala seks ili bila obnažena, bez obzira na to da li su snimci seksa nastali sa njenim znanjem ili je snimak načinjen tajno, bez njene saglasnosti. Česte su i dihotomije između „lažnih“ i „pravih“ žrtvi – „lažne“ su one koje su znale da se snimaju ili su same slale fotografije i snimke, dok su “prave” žrtve one koje su tajno snimane ili fotografisane. Zbog toga, važno je da ne zaboravimo da pristanak na snimanje seksa (ili dobrovoljno slanje obnaženih fotografija) ne podrazumeva automatski i dozvolu da se ti zapisi dalje distribuiraju. Kao što svi imaju pravo da imaju dobrovoljan seks i uživaju u njemu, bez obzira na to da li su u braku ili ne i da li je cilj pravljenje dece ili ne, i žene imaju pravo i da svoju seksualnost izražavaju kroz dobrovoljno snimanje i fotografisanje. Sa druge strane, niko nema pravo da bilo čije poverenje zloupotrebi i preti objavljivanjem intimnih fotografija i snimaka na kojima su druge osobe.






„Not Your Porn“
Osvetničku pornografiju može doživeti svako, ali je, po pravilu, češće doživljavaju žene – prema nekim istraživanjima, žene čine čak 90% žrtvi. Nažalost, nije uvek reč o odraslim ženama, već su žrtve često i maloletnice, koje su posebno ranjiva kategorija zbog nedostatka informacija o digitalnoj bezbednosti i o tome kako da prepoznaju nasilje u digitalnom okruženju, kao i nedostatka mreža podrške, nakon što se nasilje desi.

Prošlogodišnje istraživanje ovo potvrđuje – u starosnoj grupi od 16 do 19 godina je skoro polovina ispitanika i ispitanica doživelo neku vrstu osvetničke pornografije, kao i preko polovine onih uzrasta od 20 do 29 godina, nasuprot „samo“ petine ispitanica i ispitanika uzrasta od 50 do 64 godine.  Reklo bi se da je situacija je i u Srbiji malo bolja, ali je i dalje zabrinjavajuća – istraživanje Autonomnog ženskog centra je ukazalo na to da je više od polovine srednjoškolki bilo je izloženo online komentarima seksualne sadržine, a gotovo svaka deseta je doživela da neko objavi njene lične fotografije ili video snimke koje je toj osobi privatno poslala.

Objavljivanje osvetničke pornografije često prati i objavljivanje drugih privatnih podataka žrtve (doksovanje) – u ⅗ slučajeva to je puno ime i prezime, u ½ informacije o profilima na društvenim mrežama, u ¼ slučajeva objavljivanje email adrese, a često je i objavljivanje kućne adrese i/ili adrese firme u kojoj žena radi. Posebno zabrinjava postojanje preko 2.000 web sajtova specijalizovanih za objavljivanje i deljenje osvetničke pornografije, kao i to da je „revenge porn“ izuzetno popularna kategorija na „običnim“ porno sajtovima, zbog čega je i pokrenuta kampanja „Not Your Porn“ od strane žena, među njima i maloletnih, koje su, na ovaj način, postale porno zvezde bez svog znanja i dozvole. Početkom ove godine, pokrenuta je online peticija za gašenje jednog od najvećih porno sajtova upravo zbog činjenice da je uporno odbijao da ukloni snimak grupnog silovanja otetete četrnaestogodišnjakinje. Kao i druge vrste nasilja prema ženama, i osvetnička pornografija je doživela nagli porast tokom pandemije COVID19, te  je britanska SOS linija specijalizovana za osvetničku pornografiju prosečno dobijala devet poziva dnevno u aprilu, i u skladu sa ovim trendovima, predviđaju porast broja poziva do kraja ove godine od 60%.

Zbog svega navedenog, ne treba da nas čude posledice osvetničke pornografije – preko 90% žrtava je doživelo izuzetan emotivni stres, 82% je pretrpelo značajnu štetu po društveni i profesionalni ugled, a za više od ⅓ je ugrožen odnos sa porodicom i/ili prijateljima. Žrtve su često morale da promene/ugase svoje profile na društvenim mrežama i/ili email adrese zbog zlostavljanja koje su trpele, značajan broj njih (oko ¼) je moralo da izmeni rute kretanja u mestu u kome žive/rade kako bi izbeglo harasiranje, dok je gotovo ½ razmišljala o samoubistvu. Hope Witsell (13), Amanda Todd (15), Audrie Pott (15), Rehtaeh Parsons (17), Goo Hara (18), Damilya Jossipalenya (24) i Tiziana Cantone (31) su samo neke od žrtvi osvetničke pornografije koje su se ubile.



„Mogu da neću“


Bez obzira na štetne posledice osvetničke pornografije, Zakon Republike Srbije je ne prepoznaje kao zasebno krivično delo, iako ona može biti obuhvaćena drugim krivičnim delima, poput neovlašćenog fotografisanja (čl.144), neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka (čl.145), iznude (čl. 214) ili ucene (čl. 215). Iako je najbolja odbrana prevencija, u smislu odbijanja snimanja, slanja i deljenja fotografija i snimaka intimne prirode (ili barem ograničavanja na one zapise preko kojih nije moguće identifikovati osobu – izbegavanje fotografisanja i snimanja lica ili nekih drugih ličnih odlika poput tetovaža), postoje načini na koji je moguće reagovati nakon što se osvetnička pornografija desi.

Na prvom mestu, to je prijavljivanje policiji i obraćanje specijalizovanim nevladinim organizacijama. Jedna od njih, već spomenuti Autonomni ženski centar, je pokrenula kampanju „Mogu da neću“ u okviru koje se mlade žene i devojke mogu informisati i o oblicima nasilja u digitalnom okruženju, a u slučaju da su doživele osvetničku pornografiju, devojke i žene koje se obrate ovoj organizaciji mogu dobiti i stručnu pravnu i psihosocijalnu pomoć.

Nažalost, ma koliko bilo posvećeno, delovanje ženskih organizacija u borbi protiv osvetničke pornografije neće doneti značajne rezultate dok se u tu borbu ne uključi svako od nas. U prvom redu ove borbe se nalazi izbegavanje pretraživanja, gledanja i deljenja ovakvih i sličnih sadržaja, bez obzira na to ko se na njima nalazi. Mediji i portali veoma često koriste osvetničku pornografiju poznatih kako bi digli tiraže i posećenost, izveštavajući o njoj vrlo neetično i po pravilu okrivljujući žrtvu, te je neophodno izbegavanje ovakvog sadržaja, a ukoliko se na njega naleti, potrebno ga je prijaviti. Ipak, najvažnije od svega je svojim ponašanjem dati primer, i javno i dosledno osuđivati pravljenje, konzumiranje i deljenje osvetničke pornografije koje mora da prati istovremeno pružanje podrške žrtvama na koje se po pravilu svaljuje krivica.





U odnosu na jul prošle godine, količina deepfake pornografije dostupne na Internetu se utrostručila tokom 2020. godine, na šta je svakako uticala i pandemija virusa korona. 

Ono što je karakteristično za ovu vrstu pornografije jeste da ona targetira isključivo žene, s ciljem da ih ponizi. Iako su najčešće žrtve poznate ličnosti, poput glumice Kristen Bel, činjenica da je za izradu jednog videa potrebno oko 100 dolara i minimum tehnološkog znanja predstavlja ozbiljnu pretnju i po sve ostale, „nepoznate“, žene. 

Powell, Anastasia & Scott, Adrian & Flynn, Asher & Henry, Nicola. 2020. Image-based sexual abuse: An international study of victims and perpetrators. 


Nažalost, osvetnička pornografija se, čak i među mladima, ne završava uvek na objavljivanju ličnih snimaka, već ponekad vodi i u silovanje, ucenjivanje i podvođenje. Pre dve godine su, u Petrovcu na Mlavi, uhapšena dvojca sedamanestogodišnjaka zbog ucenjivanja i podvođenja petnaestogodišnjakinje. Snimak seksa koji su dobili od njenog bivšeg dečka su iskoristili da je pretnjama objavljivanjem prisile na seks s njima, a zatim i na grupni seks sa još 10 muškaraca.