Šta znači: Nisi trebala da ga pustiš! Uhvatiti i držati podrazumeva otpor !

“Nisi trebala da ga pustiš”, čula sam u ove dve godine već hiljadu puta, od raznoraznih, i od žena i od muškaraca. Ok je on, ne kažem da je loš čovek, nemam čak ni neki bes prema njemu, u kontaktu smo. Ipak, bilo je neophodno i za mene i za njega da ga pustim, ako sam ga ikad i držala.

 

“Uhvatiti” i “držati”, čini mi se, po definiciji podrazumeva otpor druge strane. Kako smanjiti otpor? Ljubavlju, pažnjom, razumevanjem, pravdanjem njega. Kuvanjem, pranjem, peglanjem njega. Razmnožavanjem, udovoljavanjem, bdenjem, negovanjem njega.

 

Kažu žene da imam luksuz da se uopšte pitam i preispitujem. Imam sad mnoge luksuze, ali nemam muškarca. Ili pak imam…imam sina! Beba je, ima pet godina i već mnome pokušava da vlada. Ljubav je neizmerna i obostrana, nesumljiva, ali pitanje vlasti je uvek na tapetu. Ko je roditelj a ko dete, ko je muško a ko žensko, ko nosi pantalone, ko kosi a ko vodu nosi…






 

Šta ako sledeći partner ne bude kosio i pantalone nosio, šta ako ostane večno dete, da li je onda muško, da li ja tada mogu biti žensko? Mogu li biti nešto samo uz poređenje sa drugim ili mogu biti cela ja, da kosim i suknju nosim, igram se i benavim, histerišem i plačem? Mogu li uopšte prihvatiti novog partnera ako nije « muško »?

 

Može li me prihvatiti on, ako nisam « žensko », onakvo kakvo je naučio od mame ? Da li ću imati prilike da budem žensko, i šta je zapravo to sad, u 21 veku!? Kakvu ženu mama iz 20. veka uči sina da nađe u 21. veku? Mogu li ja biti dobra za oba veka? Mogu li živeti i preživeti od lepote, skrušenosti, domaćinstva i poroda? Hoću li tako doživeti stotu!?

 

Gajim sina. Maštala sam o devojčici, ali avaj, sina je ipak mnogo lakše formirati, biće on za 21. vek, ali i bezvremen!!!