Sanovnik: Ako sanjate ove stvari spadate u malu grupu ljudi!

Međutim, stvari poput pametnih telefona, ogledala i hrane retko se pojavljuju u našim snovima.



Ovih šest stvari ljudi najređe ili nikad ne sanjaju:




1. Pisanje, čitanje ili razgovor


Ativnost delova mozga odgovornih za tumačenje jezika tokom spavanja je znatno manja. Zbog toga oblikovanje i izražavanje jezika u snu može postati prilično težak zadatak.

Na primer, neki ljudi kažu da nisu sigurni da li oni ili drugi ljudi u njihovim snovima uopšte pričaju, već imaju osećaj da dele misli, nešto poput telepatije. Tako možemo razumeti koncepte i ideje dok spavamo i možemo ih izraziti, ali zapravo ne čujemo zvuk niti vidimo da neko stvarno govori.

Isto važi i za čitanje ili pisanje. Možemo dobiti opštu ideju, ali retko možemo razlikovati zasebne reči ili reći tačno vreme. Međutim, ljudi koji puno koriste jezik u svom svakodnevnom životu, poput pisaca ili pesnika, ponekad mogu razumeti jezik u svojim snovima i izneti nove ideje koje mogu biti korisne i nakon što se probude.




2. Mobilni telefon


Dosad objavljena istraživanja pokazala su da samo oko 3,55 odsto žena i 2,69 odsto muškaraca sanja mobilne telefone. To bi moglo biti povezano sa činjenicom da su se mobilni i drugi moderni uređaji pojavili u našim životima prilično nedavno, a da se mozak još nije na njih navikao.

Postoji teorija da ljudi sanjaju kako bi mozak obradio teskobe i strahove, a pomaže nam u suočavanju sa stresnim događajima. Dakle, sanjanje deluje kao neka vrsta obrambenog mehanizma, a stvari o kojima sanjamo često dolaze iz starijih delova ljudskog uma, koji su više povezani s problemima s kojima bi se mogli povezati naši preci, poput borbe i preživljavanja.







3. Upoznavanje novih ljudi


Postoji teorija da mozak ne može „izmisliti“ nove ljude i da su se svi stranci koje viđamo u snovima već negde u našem životu pojavili, te da je njihova pojava kombinacija ljudskih karakteristika koje naš mozak poznaje. Iako ne postoji način da se ova hipoteza potvrdi, većina naučnika je smatra dobro postavljenom i istinitom.

Većina snova se temelji na prizemnim elementima iz našeg života, pa je logično da su stranci u našim snovima zapravo ljudi koje smo već sreli, ali možda nismo „doživeli“, piše „Bright Side“. Možda ih se ne sećamo, jer je interakcija bila kratka i besmislena, kao što je na primer čovek sa kojim ste se sudarili u autobusu i koji vam se izvinio.




4. Fizičke aktivnosti


Verovatno su svi ljudi doživeli da u snu pokušavaju trčati, penjati se ili skakati, ali da je sve oko njih usporeno, zamagljeno. Istraživači sugerišu da vreme spavanja u snu drugačije doživljavamo – brže ili sporije.

Osim toga, snove vidimo tokom REM faze spavanja, a mišići su za to vreme mirni i opušteni. Na ovaj način, mozak osigurava da nećemo delovati prema onome o čemu sanjamo.

Dakle, ovaj osećaj usporenog pokreta može se pojaviti zbog nedostatka povratne informacije mišića ili sporije neuronske obrade tokom ove faze spavanja.






5. Gledanje u ogledalo


– Ogledala i ljudski odrazi su zanimljiv koncept u snovima – kaže Rebeka Tarner, osnivačica centra „World of Lucid Dreaming“.
– Stvar je u tome što su u stvarnom svetu odrazi realni i drže se zakona fizike, ali u snovima su vođeni podsvesnim očekivanjima i sećanjima. Pa onda nije čudno da su odrazi mutni, iskrivljeni ili da ih uopšte nema – objašnjava.

Budući da je jedna od teorija da snovi obrađuju informacije iz stvarnog života, odraz u snovima može biti i psihološki način sagledavanja samog sebe. Iako retka pojava, kad se dogodi, može ukazivati na neke probleme koji postoje u stvarnom životu.



6. Ukus hrane


Stručnjak za snove Džeremi Tejlor objasnio je za „Psychology Today“ da ljudi u snovima retko imaju „potpuno iskustvo jedenja“, a u snu se ljudi najčešće sete da su jeli ili da su tek završili s jelom.  Ali ako uspemo da se setimo samog procesa, mogli bismo naići na probleme s prepoznavanjem šta smo tačno jeli i kakvog je ukusa bila ta hrana.