Sveti Vasilije Veliki, Srpska Nova godina ili Mali Božić je praznik koji se slavi sedam dana posle Božića, odnosno 1. januara, pa starom, a 14. po novom kalendaru.
Sveti Vasilije je bio jedan od najobrazovanijih otaca hrišćanske crkve. Kao mlad napustio je rodno mesto i otišao u Atinu gde je izučio filozofiju, retoriku, gramatiku. U zrelijim godinama, napušta svoju pravničku profesiju i posvećuje se Bogu. Premunuo je 1. januara kada hrišćani slave praznik posvećen njemu. Međutim, naziv Mali Božić koji se u našem narodu koristi za ovaj praznik je svakako primereniji, ako se uzmu u obzir običaji koji se tada praktikuju.
Na ovaj dan se u našem narodu nastavljalo praznovanje Badnjeg dana i Božića. Negde se unosio badnjak u kuću i dolazio je položajnik. Zavisno od kraja, čuvali su se određeni badnjedanski i božićni rekviziti koji su se na ovaj dan koristili za različita gatanja i magijske radnje. Zavisno od kraja to se odnosilo na delove badnjaka, božićne pečenice, božićnu slamu, komade česnice i dr.
Tako su se delovi božićne pečenice, posebno glava, čuvali i pripisivan joj je poseban značaj. U pojedinim delovima Šumadije stavljali bi je u mravinjak, da bi u godini koja nastupa bilo stoke kao mrava.
Na Mali Božić mesio se i kolač sličan česnici. Nazivali su ga vasilicom, a u njega su, kao i u česnicu, stavljali različita znamenja koja su simbolizovala zdravlje, bogastvo, napredak. I vasilicu bi lomili i prema tome određivali šta ih čeka tokom godine. U nekim krajevima spremali su se i kolači, male pogače, koje su se takođe nazivale vasilicama. U zavisnosti od kraja nazivali su je i papuljica, gruvanica, maslenica.
Kao i za ostale praznike početkom godine i za ovaj se mnogo gatalo i na različite načine pokušavalo da se otkrije kakva će biti godina koja dolazi, a najviše kakva će biti letina, jer je od nje zavisila i egzistencija čitavog domaćinstva.
Kao i na Božić, i na ovaj dan se gledalo kakvo je vreme, pa ako je oblačno i sa padavinama, verovalo se da će biti plodna godina, a ako je vedro, biće suša.