Hari Varešanović: Da me otac nije ukrao iz porodilišta, ja danas ne bih bio živ!

Pevač Hari Varešanović poznatiji kao Hari Mata Hari svoj privatni život retko kada iznosi u javnost, ali je pred svoj 60. rođendan za medije otvorio dušu i ispričao neke detalje o svojoj prošlost koje do sada nije otkrivao.



Hari je već godinama unazad jedan od najpopularnijih pevača zabavne muzike na našim prostorima. Prodao je više od pet miliona albuma, a neki od njegovih najvećih hitova su pesme "Lejla", "Azra", "Prsten i zlatni lanac" ili "Strah me da te volim". 


Rođen je 16. januara 1961. godine kao drugo dete majke Zlate i oca Reufika. Popularni pevač istakao je da je najzanimljiviji dođagaj u njegovom životu veže se za detinjstvo i njeovo rođenje, budući da ga je otac ukrao iz bolnice.

- U Sarajevu je te godine bila izuzetno jaka zima. Novorođena deca su masovno počela da umiru jer grejanja u bolnici nije bilo. Otac je doneo mami pomorandže, a mene je bukvalno strpao u kesu i odneo u strahu da ne umrem od hladnoće. Stigao sam tako na zanimljiv način u topli dom - ispričao je Hari.




Prvo sećanje

- Prvo što pamtim bio je zvuk violine, sevdalinska nošnja i puna kuća ljudi. Moj deda Mehmed Aga Varešanović bio je čuveni pevač sevdalinki, odrastao sam uz njegovu violinu i smatram da mi je on preneo iskrenu ljubav prema muzici. Kad god bi se okupila cela familija, stavljali bi me na kaljevu peć da slušaju i gledaju čudo od deteta jer sam pevao sevdalinke i redovno pravio šou-program. Nekad je bila u našoj kući atmosfera kao u filmu "Ivkova slava - objasnio je pevač.







Muzika i škola



- U školi se nisam proslavio, jer sam bio slab učenik, ali sam zato već u prvom razredu osnovne škole bio poznato dete koje peva i svira za Dan republike, Dan mladosti i Prvi maj, podrazumevalo se da priredba ne može da se održi bez Harija. Čim bih nakupio dovoljno jedinica i neopravdanih izostanaka, na red bi došli i moji dani, to jest veliki praznici, tako da je automatski išla trgovina s razrednim većem. Na njihova prozivanja večito sam koristio izgovor: "Ne mogu ja u isto vreme da se bavim muzikom i školom, morate malo da mi pomognete". Igrao sam i fudbal, a navijao sam za Želju. Svojom formom nisam za sport. Mogu privatno da budem na traci, ali ne bi bilo baš pametno da zaigram nešto grublje. U moje doba nisi bio normalan ako ne igraš fudbal, a ja sam imao i talenta. Međutim, toliko sam bio u muzici da nisam mogao ničemu drugom više da se posvetim. Čak sam i fakultet napustio. Posle srednje elektrotehničke, upisao sam filozofski fakultet i odustao nakon godinu, dve. Jer, kad nešto radim, onda sam u potpunosti u tome. Ima ljudi koji menjaju profesije, ali ja sam u potpunosti jedan dosadan tip - prepričao je Hari.








Ljubavni i porodični odnosi

- O privatnom životu ne volim da pričam. Imam dva braka iza sebe i troje dece: Damira, Maka i Nađu. Ćerka mi je podarila i dva unuka - Ishaka i Kana. To je sastav naš. Sad, u ovim godinama, unuci svašta probude u meni. Za svoju decu gotovo da nisam imao vremena... Bio sam na turnejama, putovanjima, ganjao posao i karijeru - a onda te unuci sačekaju kada imaš ozbiljne godine. Onda tek imaš vremena za njih i otkrivaš ljubav. Srećan sam što mi deca nisu u muzici. Ako nisu hipertalentovani i ako oni to neće, kao što nisu ni hteli, onda je to u redu. To je njihova stvar bila. Sinovi su informatičari, a Nađa je lekar - rekao je on.




Borba sa koronom

- Gledam da ne gubim energiju i da se ne sekiram zbog korone. Imao sam neki blaži oblik te bolesti pošto sam na nogama bio sve vreme. Nisam imao nikakvih kliničkih slika loših. Ali to je zato što sam puno putovao, pa sam radio testove. Stalno sam bio negativan i kad sam serološki test izvadio, video sam da imam antitela - rekao je pevač.