Na Prvi program RTS-a od 26. decembra stiže nova domaća serija „Klan“, scenariste i reditelja Slobodana Skerlića koga je tim povodom ugostila Ana Manojlović u Beogradskoj hronici. Serija „Klan“ nikoga neće odvratiti od kriminala, ali ga neće ni privući kriminalu...
Priča o sitnim kriminalcima, koji krče put do vrha srpskog podzemlja, okosnica je nove serije Klan. U „poplavi“ serija krimi žanra, scenarista i reditelj Slobodan Skerlić smatra da se Klan izdvaja i napominje da je svestan da nema estetike bez etike.
„Autor je odgovoran za svoje delo u bilo kojoj oblasti, odnosno za to šta to delo sobom nosi. Zato mi je bilo vrlo važno da ova serija ne bude pormocija te kriminalne logike i da ne bude neki recept za uspeh u kriminalnom svetu, nego da pokaže mehanizme kojima se uspeva, a koji nisu nešto na šta bi se mladi mogli ugledati, jer to podrazumva život u strahu i beskrupuloznost“, navodi Skerlić.
Pre dve dve decenije Skerlić je režirao i film Do koske koji se takođe bavio pričom o srpskom podzemlju, a bila je, po rečima autora, inspirisana kriminalnim miljeom devedesetih. Međutim, gost Beogradske hronike ističe da u vreme nastanka filma Do koske organizovani kriminal u tadašnjoj Jugoslaviji nije ni postojao.
„Postojale su samo neke pojedinačne grupe kriminalaca koje su zahvaljujući saradnji sa službama bezbednosti uspevale da grade sopstvene karijere i taj se period dosta mitologizirao, dotle da se čak i romantizuje taj neki pogled na svet. U seriji Klan priča se dešava danas u Beogradu. Oslanja se na neke legende ili literaturu, čak i realne događaje iz poslednjih dvadesetak, tridesetak godina“, dodaje Skerlić.
Serija Klan pre svega govori o tome koji su to preduslovi da se u organizovanom kriminalu uspe – a to su pre svega beskrupuloznost i veze sa strukturama, bile one bezbednosne, policijske ili političke, a najbolje sve tri skupa.
Tokom rada na filmu Do koske Milorad Ulemek Legija je obučavao glumce veštinama puzanja, pucanja, odnosno, kako napominje Skerlić, sarađivao je sa pokojnim kaskaderom, a u slučaju serije Klan, izvor je bila literatura, što objavljena što neobjavljena.
„Bavio sam se 'istraživačkim rediteljstvom', da tako kažem. Kopao sam po presudama, po izjavama svedoka saradnika i konsultovao se sa nekim ljudima koji su sa obe strane imali saznanja šta se tu dešava“, dodaje reditelj.
Inače, razlika između likova iz filma Do koske i serije Klan, po rečima Skerlića, je u naivnosti. Filmski junaci su bili mnogo naivniji i verovali da jedan potez može sve da promeni, dok junaci Klana imaju gotovo 'pacovsku' logiku ili nekih 'uličnih džukela' i spremni su na sve.
Ostale teme vezane za filmove i serije možete pogledatiOVDE