Sveti Nikola kao Božić Bata! Hrišćanska legenda o srpskom Deda Mrazu! Običaji!

U to vreme, njegovi roditelji su umrli, a Nikola, ne mareći mnogo za materijalne stvari, počeo je deliti imanje svojih rodtelja siromašnima.


U to vreme u Patri je živeo jedan ugledan i bogat čovek, koji je kasnije izgubio svoju službu i sav svoj imetak. Taj čovek je imao tri kćeri, koje su bile veoma lepe, ali oskudica je bila toliko velika da on nikako nije mogao da ih uda, jer nije imao miraz da im da, pa je odlučio da, zbog strašne nemaštine, svoju kuću pretvori u bludilište, a svoje kćeri u bludnice.


Sveti Nikola je nekako doznao za tu odluku nesavesnog oca, pa je uzeo vrećicu, napunio je zlatnicima, umotao je u platno i prišunjavši se noću kući ovog nesrećnog čoveka, ubacio je zamotuljak kroz prozor. Otac onih devojaka jako se začudio kada je ujutru našao toliki novac, i pripisavši to milost Božijoj, odlučio je da ga da u miraz najstarijoj kćeri. To isto ponovilo se i sa drugom njegovom kćerkom.



Odavde legenda ima dva kraja. Po prvoj verziji, čovek je naslutio da će se njegov dobrotvor pojaviti i treći put, kako bi mu ostavio novac da i treću kći uda, pa ga je u zasedi čekao nekoliko noći. Kada je Sveti Nikola došao da i po treći put ostavi svoj dar, čovek  je iskočio iz svoje zasede i u svom dobrotvorcu prepoznao je Svetog Nikolu. Tada ga je svetitelj zakleo da o njegovom dobročinstvu ništa ne govori i uz to mu je dao i mnoge pouke korisne po dušu.



Drugi kraj ove hrišćanske legende je malo drugačiji.

Naime, Nikola je video da ga otac devojaka čeka u zasedi, pa se tako dosetio, da ne bi bio otkriven, da se popne na krov i zlatnike ubaci kroz dimnjak, a pošto su se čarape sušile na otvorenom ognjištu, zlatnici su padali pravo u njih. Iz ovog drugog kraja priče će se, mnogo vekova kasnije, kod nas razviti kult Božić Bate, a u zapadnoj kulturi kult Deda Mraza.







Darujte decu.

Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj sveatc slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi ima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala.







Zasadite božićno žito.

Božićno žito, simbol plodne nadolazeće godine, novog života i dobrih useva sadi se na ovaj praznik da bi do Božića stiglo dovoljno da naraste



Lađari pucaju iz topova.

Na ovaj praznik, gde god da se nađu, lađari spuštaju sidra. Zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Pripremaju topove za paljbu odajući počast svome zaštitniku. Na ovaj način slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.



Napravite šarene kolače u obliku ptice.

Na jugu Srbije tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptice.

Zajedno sa pogačom i vinom odnose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.







Slavite posnu slavu.

Slava Svetog Nikole pada u vreme velikog božćnog posta. Tradicija je da se za Nikoljdan pripremaju posna jela.


Oprostite drugima dugove

U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna.

Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.