Vernici Srpske pravoslavne crkve danas počinju sa upražnjavanjem velikog, Božićnog posta koji traje punih 40 dana, sve do Božića 2021. godine.
Prvobitno je Božićni post trajao za jedne hrišćane sedam dana, a za druge malo duže. Na saboru 1166. godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišćanima je bilo naređeno da poštuju 40-dnevni post uoči velikog praznika Hristovog Rođenja.
"Veliki Božićni post vernici poštuju da bi se očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bi čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekaju Sina Božijeg"Prema crkvenim učenjima, Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg koji se javio svetu, i da bi mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo njegovo učenje.
Tokom Božoćnog posta, ponedeljkom, sredom i petkom vernici poste na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi. Od 18. do 24. decembra, u ponedeljak, sredu i petak posti se na vodi, a utorak, četvrtak, subotu i nedelju na ulju.
Uzdržavanje od hranePod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoji nekoliko stepeni posta:
Kada jedanput u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno nekuvanu, suvu – tzv. suhojedenje;
Kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan, ali kuvanu u vodi – tzv. post na vodi;
Kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije – ovo je tzv. post na ulju i vinu;
Kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana – tzv. post na ribi.
Za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.
Mnogi danas poste samo iz jednog razloga, koji nema nikakve veze sa verom!Profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji Dimitrije Kalezić kaže da je post u poslednje vreme postao prenaglašen, i da ljudi pre odluke da poste treba da se informišu šta je zapravo post.
Koliko često ste čuli u poslednje vreme da neko posti kako bi smršao? Očigledno su “naprasni vernici” zaboravili, a mnogi verovatno nikada nisu ni čuli za reči i tumačenja vladike Nikolaja Velimirovića da se “post sastoji od uzdržavanja od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni”.
Mnogi u toku posta vodenicu okrenu na svoju vodu, pa konzumiraju alkohol, cigarete, svađaju se sa roditeljima, partnerima, prijateljima, ali se pridržavaju telesnog posta, odnosno “poste hranom”, ne jedu hranu životinjskog porekla, i misle da je dovoljno!
– Post je vladanje sobom. Nije u pitanju samo hrana, već za vreme posta treba da imamo drugačije ponašanje. Ako se posti samo hranom, onda je u pitanju obična dijeta – kaže profesor Knežević, i dodaje da je post disciplina tela i duha.
Za hrišćane je duša važnija od tela, a hranom se posti kako bi se pročišćeni organizam lakše usredsredio na duhovni post. Bitno je zapamtiti tri stvari ukoliko želite da budete pravi hrišćanin.
Za duhovni post bitno je pokajanje, molitva i činjenje dobrih dela, a za telesni izbegavanje mesa, mleka i jaja.Ljudi koji poste često zaboravljaju da je post zdrav način ishrane, i da kada poste, svoje telo pročišćavaju od raznih toksina i masti, ali i da treba da budu obazrivi kada sa posta prelaze na jaču hranu.
– Važno je, kada se završi sa takvim načinom ishrane, nikako ne preterivati sa unošenjem mesa i mlečnih proizvoda, i da, kada počnu da se unose, to treba raditi umereno, najbolje je dati prednost voću, povrću, ribi, lososu, čajevima za detoksikaciju, smuti sokovima kao celodnevnom meniju, ali treba ograničiti sušeno voće, džemove, i slatko voće.U toku posta organizam se navikne na određeni režim ishrane, a ukoliko se naglo prestane sa njim, može da dođe do viška telesne težine i mnogobrojnih oboljenja, pa treba biti veoma oprezan. Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana životinjskog porekla.
U ishrani tokom posta ne koriste se meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja. Najstroži post koji upražnjavaju monasi ne dozvoljava ni upotrebu ulja, već se sva jela moraju spremati na vodi.
Ostalim vernicima upotreba ulja kao i biljnog margarina nije zabranjena.Pravoslavni post ima dve strane, duhovnu i telesnu.Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju od zlih pomisli i dela, kao i od bilo kakvih grehova. Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli.
To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama.Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, odnosno pričešćuje.