Mama i Tata se igraju rata! Iza ovog brankokockicastog naslova, koji više odbija nego što privlači, krije se deset epizoda koje izgledaju kako je originalno "Realna priča" trebalo da izgleda, gde je svaki lik dobio po svojih 5 minuta da zasija i da objasni kako i zašto je sprcao u du#e četrdesetak godina i malo je više s#eban nego što treba. Odlično izbalansirani humor i tuga...
Nemojte da vas uplaši ova poslednja rečenica, ipak je ovo komedija. Malo tužnija doduše...
A šta je (realna) priča? Nina Janković i Gordan Kičić su naslovni mama i tata, zašlajfovani u svojoj ljubavnoj vezi pred pucanjem. Ona je arhitektica koja pokušava da žonglira posao, porodicu, i društveni život kako zna i ume. On je neupešni glumac, prepun sebe, zaglavljen između onoga što misli da mu pripada i onoga što zaista ima. U takvoj konstelaciji su konstantno na ivici ujedanja, što oseća njihova četvorogodišnja ćerka koja je rešila da zaćuti, kako to obično deca u domaćim filmovma reše da urade. Ne, ozbiljno, da li ste nekad van domaćeg filma videli da deca od četiri, pet, šest godina zaćute na neko vreme, a onda progovore na kraju kad naš glavni junak uzme stvari u svoje ruke?
U svakom slučaju, ovo je bio i zaplet filma Realna Priča, gde je ipak najviše pažnje posvećeno liku Gordana Kičića i njegovom pokušaju da bude dobar otac, izbegavanju da bude muž i zaglavljenošću u poslu između glumljenja u reklamama za supermarket sa animiranim prasetom i u bitefovskom eksperimentlanom pozorištu. Svako ko je ikada sedeo, pričao, družio se sa glumcima, zna koliko to ume da bude naporna sorta ljudi sa svojim first world problems tripovima koje ‘‘običan čovek‘‘ neće razumeti. Kao da je Kičić bio svestan toga pa je njegov lik, Veljko Radisavljević, još naporniji, komedije radi.
U seriji je on i dalje glavni lik i imamo sve to, ali je ostalim likovima dat prostor da prodišu i predstave se. Pa tako i Nina Janković ima više prostora da pokaže zašto želi da ode iz braka koji više ne ide nigde. Ali i drugi likovi (Dejan Ilić, Milica Mihajlović, Vojin Ćetković) su u seriji dobili po svoju jednu scenu da se razmašu, pokažu glumački talenat, ali i da pokažu melanholiju koju sa sobom nosi biti single četrdesetogodišnjak u Beogradu.
Odlično su uspeli da izbalansiraju humor i tugu, i ono što je postalo atipično kad pišemo recenzije domaćih filmova/serija, situacije na koje mora da se zažmuri su stvarno svedene na minimum. E sad, možda bi neka lična preferencija bila da je meni film bolji, jer bez obzira što je serija uradila više na živopisnosti likova, montažerskim makazama na pravim mestima smo došli do jedinstvene celine u nešto više od sat i po trajanja, a to je, moramo priznati, danas isto retkost.
Pogledano je prvih pet epizoda, ali od ovog vikenda ulazimo u nepozanto, jer narednih pet epizoda sadrže materijal koji nije bio u filmu, to jest saznajemo šta se desilo sa ovom porodicom i njihovim prijateljima...
Ostale teme vezane za filmove i serije možete pogledatiOVDE