Šta je drugo ovaj život nego partija šaha. Posle povučenog poteza nema natrag, kao ni posle dobrih ili loših odluka. Možete samo da gledate u tablu i da se nadate najboljem. Branimo se, napadamo i na kraju pobeđujemo ili gubimo. Ali, kad se partija završi, figure se odlože i tu je kraj. Zato i jeste uzbudljiv ovaj život sastavljen od crnih i belih figura, crnih i belih polja, skakača-napadača, pijuna, kraljica, kraljeva, topova i konja. Nekad je crno, nekad je belo i igra ne traje zauvek, bili zadovoljni ili ne finalnim ishodom.
Serija
“The Queens Gambit” reditelja i scenariste Skota Frenka, zasnovana na romanu Valtera Tevisa, diše toliko duboko i pulsira tako jako da je na momente teško poverovati da smo svedoci fikcije, a ne istinite priče. Živopisni upad u život Elizabet Harmon, kao i sam život, prepun je neočekivanih događaja koji slikaju stvarnost devojke koja hoda negde na granici genijalnosti i ludila. “The Queens Gambit” kao maestro u šahu je maestro drame kakve se više ne viđaju i kakve nam već dugo nedostaju.
Iako možda tako deluje, serija ne traži nikakvo znanje o šahu, pa čak ni poznavanje jer narativ je ličan i nabijen empatijom prema brojnim akterima koji igraju na crnim i belim poljima oko Elizabet Harmon. Ova ćutljiva i distancirana devojčica pedesetih godina prošlog veka smeštena je u sirotište. Mentalno uznemirena majka nije želela da život provede sa ćerkom, samo je želela da ga okonča. Momenat rastanka dogodio se na mostu. Devojčica je sačekala policiju, a majka pogrebno preduzeće.
Sirotište kao sigurni dom, dok se ne stvore uslovi za drugi, je najveća tragedija i najveća sreća u životu Elizabet. Devojčice su svakodnevno hranjene vitaminskim tabletama i tabletama “za raspoloženje”. Umesto “raspoloženja”, došla je ozbiljna i manična zavisnost od lekova. Ljubav prema zeleno-plavim pilulama Elizabet je otvorila vrata novog sveta. Svet u kojem je mogla da unapred isplanira svaki potez reši i najteže matematičke probleme. Vidik bez granice zapucao je pred njenim očima kad je prvi put videla domara kako sam sa sobom igra šah. Sirovi talenat, nedostatak bilo kakve socijalne veštine i zavisnost koja će se otimati kontroli u nameri da joj uništi život, Elizabet vodi na jedan poduži put.
Od etikete “čudo od deteta”, preko usvajanja i života sa disfunkcionalnom porodicom, do želje da pobedi čuvenog ruskog šahistu, “The Queen’s Gambit” je intiman kao šapat i ličan kao i poraz u igri u kojoj niko ne voli da gubi.
Na žena u šahovskom svetu je neka vrsta prsta u oko, ali objekta za nipodaštavanje protivnika jer kako je moguće da riđokosa devojčica šiba mnogo starije momke. Genijalan osvrt na rodni aspekt i sportski duh u igri je emotivni mamac koji priču prodaje kao da je rađena na istinitim događajima.
“The Queen’s Gambit” je snimljen i režiran sa neverovatnom brižljivošću, elegancijom i ljubavlju prema priči. Kompozicija kadrova, izbor paleta boja i suptilno menjanje tonova u skladu sa događajima atmosferski pogađa svako stanje kroz koje prolazi junakinja.Anja Tejlor Džoj kao Elizabet Harmon je najbolji glumački izbor u skorijoj televizijskoj istoriji. Glumica je sposobna da bez ijedne izgovorene reči uz pomoć facijalne ekspresije opiše psihološko i emotivno stanje lika. Spektakularna gluma Anje Tejlor Džoj koju prati ostatak ansambla, seriju podižu na još viši nivo. Posle Robert Egarsovog “The Witch” ovo je najbolja uloga koju je imala.
Praćenje života Elizabet i njenih partija šaha je uzbudljivije od utakmice u kojoj se sve vrti oko lopte. “The Queen’s Gambit” zbog spektakularne režije, glume i scenarija je šah-mat za konkurenciju. Ostale teme vezane za filmove i serije možete pogledati OVDE