Serija DES! Da se naježiš! Neobičan slučaj postaje još neobičniji! (VIDEO)

Od komično-dramskog osvrta na čuvenu prevaru u zabavnom programu “Želite li da postanete milioner” u seriji “Quiz” do neslavnih događaja koji su potresli Britance osamdesetih godina u seriji “Des”. Iako se britanska kritika pita – da li je zaista bilo potrebno dati televizijske minute i fascinantan pristup životu užasnog čoveka koji je obeležio njihovu istoriju, odgovor je teži nego što se na prvi pogled čini. Pre svega zato što “Des” za razliku od standardnih psiholoških trilera stvara drugu vrstu jeze niz leđa – egzistancijane i utemeljene u realnosti jer je ovaj čovek disao i živeo na ovoj planeti.


Glumačka imitacija serijskog ubice Denisa Nilsona u maestralnoj intepretaciji Dejvida Tenanta je dobar podsetnik i opomena koju je najbolje oslovio njegov biografičar Brajan Masters u knjizi pod nazivom “Ubijanje zarad društva”. Iako serija, na veliku žalost, nikad ne otkriva šta tačno znači ova fraza, hladnokrvno servira surovost društva koje je više fascinirano morbidnim ubistvima, nego motivima čoveka koji empatično, što je apsurd, pristupao žrtvama kojima je oduzeo život.



 





Ono što je Kejlab Kar zagrebao u romanu “Alijenista” to je od kraja sedamdesetih do početka osamdesetih sproveo u delo Denis Nilson, koji je preferirao da ga ljudi oslovljavaju sa Des. Naime, pisac fasciniran industrijskom revolucijom i moralnim posrnućem krajem 19. veka raščlanjuje motive morbidnih ubistava dečaka koji su se bavili prostitucijom. Dekadencija i izopačen sistem vrednosti su posledica društvenih okolnosti koji su izrodili dželate ubeđene da su učinili uslugu društvu. Ironično fiktivni roman i istinit događaj u čijem je centru Denis Nilson imaju nešto zajedničko. Klimava socio-ekonomska situacija u Velikoj Britaniji pod šapom Margaret Tačer na čelu Vlade Velike Britanije pored subkulture, panka, umetničkog bunta i talasa siromaštva iznedrila je pojedince koji su bili sigurni da čine uslugu društvu u kojem žive. Oduzimanje života žrtava sa namerom da se skrene pažnja političkom i društvenom sistemu šta je uradio sa svojim narodom. Odnosno, mantra je – pa nisu njihovi životi uzaludno oduzeti.

Denis Nilson, serijski ubica, koji je ubio 15 mladića, to je njegova prva tvrdnja kasnije ju je promenio, je daleko od paranoidne psihopate čija je neuravnotežnost uzela maha. Prijava komšije da su u odvodu delovi tela policijske službenike ne vodi putem duge i naporne istrage. Zapravo vodi ih do ulaznih vrata Desovog doma koji najmirnijim tonom saopštava da je jedna žrva u odvodu, druga u ormanu, treća u sudoperi, a da u bivšem domu ih je čuvao ispod poda, kuvao, sekao i spaljivao. Kooperativnost i saradnja sa policijom, kao da je deo tima, a ne zločinac, je prvobitni šok koji je daleko zlokobniji nego što se čini. Iako se ne seća imena žrtava, mada pokušava, Des tvrdi da mu je cilj da se otkrije ko su oni.



 



Neobičan slučaj postaje još neobičniji kad pisac Brajan Masters postane redovna poseta u pritvoru Denisa Nilsona. Ironično, ali cilj je human – da se napiše priča bez senzacionalizma, o životu i delima serijskog ubice.



Glavni inspektor Piter Džej nimalo fasciniran, već zaprepašćen slučajem koji mu je u rukama i koji je policiji promicao godinama, pliva u krvavom mulju žrtava za koje traži pravdu, a ne zna im ni imena.

“Des” u toku tri epizode poput poglavlja u knjizi segmentira priču u tri dela – misterija slučaja, analiza psihopate i suđenje. Serija u limitiranom trajanju trudi se da obuhvati mnogobrojne teme – porive glavnih aktera priče, promenu njihovih motiva u vezi sa slučajem i ono najbitnije – ko je Denis Nilsen.

Glumačka ekipa na čelu sa Dejvidom Tenantom je samo bonus poen za majstorstvo koje se odvija na ekranu. Zlokobna atmosfera i grimizno komični lik Denisa Nilsena uteruju strah u kosti. Nelagoda i neprijatnost zbog njegovih izjava, a kasnije zbog njegovih poriva je mesto na kojem serija najviše poentira.


Iako ne postoji gotovo nijedna tehnička mana u seriji, ostaje veliki žal što priča nikada ne ide dalje od samog slučaja. Brajan Masters je detaljno opisao čitavu psihološku genezu Denisa u “Ubijanje zarad društva” i “Des” nažalost ne dotiče, niti se ozbiljnije bavi njegovim psihološkim profilom i događajima koji su ga učinili ubicom zarad društva. Iako priča na momente daje uvid u živote Pitera Džeja, pa i biografičara Brajana Mastersa – ostaju samo na nivou posmatranja kako bi kontekst onoga što rade i čega se plaše imalo efekat. Iako deluje kao da je ovo neka velika mana, zapravo nije. Ovo je vapaj jer “Des” od odlične serije mogao je da postane fantastičan.

Poslednja scena i rečenica koju izgovara Denis Nilsen je najezivija stvar koju sam čuo i koja će me držati budnim noću.




 



Ostale teme vezane za filmove i serije možete pogledati OVDE