Dan žena i majki! Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina!

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice proslavlja se svakog 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru, obeležena je crvenim slovom u crkvenom kalendaru jer predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Slavi se u pomen Presvete Bogorodice, tačnije dan Uspenja Presvete Bogorodice, kada se ona vaznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.


Uspenje Presvete Bogorodice se praznuje od IV veka, u sklopu kolektivnog praznika Sabora Presvete Bogorodice. Kao samostalni praznik počeo je da se proslavlja u Jerusalimu tokom VI veka.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj praznik.

Prema predanju, Bogorodica je živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, a nadživela je svog sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu obilazeći često ona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga. Naročito je često išla na Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Sveti Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se i ona nastanila i ostala da živi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona je mnogo pomagala apostolima Sina svoga.






Kad je bila starija, često se molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo, i objavio joj, da će kroz tri dana biti upokojena.



S velikom radošću ona se vratila u svoj dom poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove. Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke.

Apostoli uzeše kovčeg s njenim telom, iz kojeg su se širili mirisi, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše ga u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane.



Jevresjki sveštenik, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času anđeo božji odseče mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.

Apostol Toma beše izostao, opet na Božjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Presvete Bogorodice.

Ali, kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela nisu bila u grobu. Te večeri ona se javi apostolima – mnoštvom anđela okružena, i reče im – Radujte se, ja ću biti s vama navek.

Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve. Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira. U srpskom manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića s početka 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.



Ovaj veliki praznik se u Srbiji smatra posebno danom svih žena i majki. Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.

Na Veliku Gospojinu se po celoj Srbiji održavaju vašari i narodni sabori. Najpoznatiji je onaj u Novom Bečeju ko važi za pravi vojvođanski brend. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.