Sujeverje: Najsmešnija i najbizarnija narodna verovanja!

U narednim redovima, predstvaićemo vam neka od najboljih, autohtonih, srpskih sujeverja koja su poprilično neobična, a ukazaćemo vam i na neka koja često mešamo, jer su svojstvena i drugim, pre svega slovenskim narodima.


Sujeverje u Srbiji koje potiče od slovenskih praznoverja


Sujeverje je obično plod vaspitanja ili socijalnog porekla neke osobe. Tako je sujeverje u Srbji ali i u svetu rasprostranjenije u ruralnim delovima ili se prenose s kolena na koleno. Taj vid iracionalnog ubeđenja osoba doživljava kao deo sebe i svoje “sudbine” – koja je daleka, nepoznata, možda i strašna.


Sujeverje u Srbiji pokreće strah od nepoznatog!

Sujeverja su u stvari iracionalna verovanja da su određena događanja ili pojave u budućnosti uzrokovane magijskim radnjama. Sujeverje u Srbiji vuče korene uz starih, slovenskih okultnih običaja i rituala iako se na našim prostorima svakako izrodilo i nekoliko autohnotih praznoverja.


Najčudnija narodna verovanja o zviždanju u kući – privlačenje nesreće


Koliko ste puta od svojih baka ili roditelja čuli da ne zviždide u kući? Po starom slovenskom verovanju, zviždanje u zatvorenom prostoru, naročito u porodičnom domu može da dozove loše duhove, koji kasnije remete mir i sreću prorodice.

U nekim krajevima su “duhovi” preinačeni u pacove – sve samo da se zanemari činjenica da visokofrekventni zvukovi ponekad mogu da iznerviraju ljude i učine ih napetim ili svađalački nastrojenim.

Da kucnem u drvo – narodna verovanja o isključivanju zlih duhova

Verovanje da ako izjavite nešto što donosi blagostanje i sreću u vaš život, a nakon toga niste kucnuli u drvo, takođe datira jos od paganskih vremena. Pagani su verovali da duhovi žive u drveću, pre svega u hrastovima. Kucanjem u drvo iskazivali su poštovanje i zahvalnost dobrim duhovima i na taj način osiguravali sebi pomoć u borbi protiv zlih sila.





Narodno verovanje o kijanju – znak zdravlja i istinite priče


Verovatno se i vama stalno dešava da nakon što kinete neko obavezno kaže “nazdravlje”? Znate li zbog čega je to tako? Naime, u narodu se veruje da duša prilikom kijanja izađe na nos pa se na jednom od ovih uzrečica ona vraća nazad u telo!



Najrasprostranjenije sujeverje u zemljama zapadnog sveta.

Postoji još jedno simpatično sujeverje u vezi sa kijanjem kome ste verovatno takođe svedočili. Veruje se da ako neko kine tokom razgovora – ta priča se označava kao apsolutno istinita.


Otvaranje kišobrana u zatvorenom prostoru – loša sreća

Ukoliko slučajno (ili pak namerno) otvorite kišobran u nečijem domu, i velikoj ste mogućnosti da naljutite domaćina. Još odavnina se smatra da otvoren kišobran u zatvorenom prostoru donosi nesreću ukućanima. 

Iako neki istoričari smatraju kako koreni ovog verovanja sežu još u doba drevnog Egipta, verovatnje je da animozitet prema (velikim) kišobranima u zatvoreno prostoru potiče iz perioda viktorijanske Engleske i 18. veka. 

U doba kada su kišobrani postali popularni i proširili se na prostore izvan Kraljevine, bili su prilično nezgrapni i često su povređivali ljude oko sebe. Vremenom se u manje razvijenm zemljama stvorilo sujeverje da otvaranje kišobrana u kući nosi nesreću.





Sujeverje u Srbiji kojih nema nigde drugo


Autotono sujeverje u Srbiji nije previše česta pojava uzevšti u obzir da je naša istorija i kulutra neposredno vezana i uslovljena razvojem kulturnog nasleđa celog južnog Balkana, ali ponekad veličina nekog naroda može da bude dovoljan razlog za nastanak jedinstvenih kulturoloških tvorevina.



Narodna verovanja o promaji – Ne stoj na vratima, ubiće te promaja


„Zatvori prozor, ubiće te promaja“ – rečenica je koju svako u na čitavom Balkanu često čuje, potekla je iz usta baš jednog Srbina (ili Srpkinje). Narodno verovanje kaže da je promaja opasna po zdravlje i da od nje čoveka mogu snaći razne nevolje, najpre fizičke prirode, kao što je ukočenost, prehlada ili čak glavobolja.

Ne samo kada se temperarura vrti oko nule, zapravo – verovanje kaže da je promaja najopasnija kada je velika vrućina a mi zauzmemo položaj ispred otvorenih vrata ili prozora kako bi se rashladili. Ipak, tačne definicije šta je promaja – nema.

Najtačniji opis bio bi strujanje vazduha ili povetarac koji nastaje zbog otvorenih prozora na suprotnim stranama prostorije ili objekta. Promaje se uglavnom plaše stariji građani, iako ima i mlađih koji je izbegavaju.



Reč promaja postoji već u Vukovom rečniku iz 1818. godine.

Lekari ističu da promaja ne postoji, ali to do sada nije umanjilo strahove građana.


Sujeverje u Srbiji vezano za poklanjanje praznog novčanika


Da li ste nekada dobili novčanik kao poklon ili ste ga kupili za nekoga? Ako ste zaboravili da u njega ubacite novčanicu, bolje da ga niste ni poklonili. Ovo sujeverje u Srbiji važi jer se smatra da će novčanik koji je poklonjen prazan – zauvek takav i ostati.




Dovoljna je i kovanica, samo je bitno da se unutra nađe novac.

Isto tako, stavljanje nekoliko trskica slame u novčanik u vreme Božića na prostoru južnih Slovena tumači se kao rodna godina, odnosno način da tokom predstojeće godine u svoj novčanik dozovemo “para kao slame”, da bude posla i dobre zarade.


Narodna verovanja o odsečenim noktima


U nekim krajevima naše zemlje postoji verovanje u narodu da nokti ne smeju da se ostave na podu posle sečenja, već moraju da se bace u kantu za smeće ili u WC šolju. Ukoliko se bacaju u WC šolju, vodu morate povući tri puta!

Narodna verovanja nam poručuju da, ako se nokti ostave na podu, ljudi koji pređu preko njih 100 ili više puta mogu naglo da se razbole, pa čak i da umru. Takođe, nikada ne treba pomešati odsečene nokte sa ruku i nogu. Ako to učinite, narodno verovanje kaže da će vašu kuću zadesiti nesreća.


Narodna verovanja u moć “jadca” – opklada od lomljenja pilećih kostiju

U još neka najčudnija narodna verovanja spada i opklada oko “Jadca” –  koja nastaje neposredno posle a ponekad tokom ručka, kada se jede piletina. Jadac je naziv za viljuškastu kost kod ptica koja je nastala spajanjem dve ključne kosti.

Dve osobe lome jadac i pritom se klade u nešto, a opkladu dobija osoba koja polomi veću stranu kosti. Gubitnik je onaj koji prvi uzme nesto od “protivnika”, a da pritom ne kaže „znam za jadac“. Ako protivnika nasamrite i date mu nešto, a on ne kažeonaj izraz, smatra se da ste pobedili što možete potvrditi i rečima: „E, to ti je za jadac“.

Prema drevnim etrurskim verovanjima kokošjim kostima su pripisivane velike moći, pa su se koristile u ritualima i proricanjima sudbine. Iako je i ovo kao i mnoga najčudnija narodna verovanja dobilo novo ruho, suština je donekle ostala ista.





Zašto sujeverje u Srbiji opstaje uprkos činjenicama?


Iako se sasvim sigurno opaža da je sujeverje u Srbji u padu kako godine prolaze, i dalje su neka narodna verovanja i sujeverja opstala na nogama i ne čini se da ih se ljudi lako odriču. Prema nekim podacima, čak dve trećine planete zemlje je sujeverno.

Najbolj dokaz za to su planetarno rasprostranjeni strah od slomljenog ogledala, petka 13. (u čiju “čast” je urađena je i filmska franšiza) ili rituali vezani za kockanje, pljuckanje, crne mačke ili merdevine.

Dug životni vek koje ima sujeverje u Srbiji, ali i svuda u svetu, dužan je jednostavnoj činjenici da se istina i razum selektivno opažaju – u zavisnosti od uverenja, lakše je modifikovati razumne činjenice nego promeniti postojeća uverenja i uspostaviti kontrolu nad sopstvenim životom i “sudbinom”.

Ako čvrsto verujemo u uspeh koji je u skladu sa našim sposobnostima, motivacijom i radom – onda ćemo uz uložen napor i uspeti da dostignemo cilj. 

Dakle – ako se dogodi da na tom putu ka cilju i imate uspeh noseći amajliju – to nije zbog njene “magične moći” već zbog poverenja koje je u nju uloženo i rada koji smo ostavili idući ka cilju.Kada uspemo da razlučimo između stvari kao što su uspeh, poverenje, vera i trud – biće nam jasnije da se lepe stvari i uspesi ne događaju zbog horoskopa ili amajlije u obliku deteline sa 4 lista, već zbog vere u sebe i sopstvene kapacitete.