Radomir Marinković Taki je do detalja ispričao šta se dogodio te kobne godine.
- Moja žena se porodila 2. avgusta 1993. godine i bio sam najsrećniji na svetu jer sam dobio sina! Plakao sam, jer je Maja dobila brata! Dali smo mu ime Ilija, po prazniku Sv. Ilija - počeo je priču Taki.
Sve je bilo sasvim u redu, otišli smo kući, a onda nakon 5-6 dana, Ilija je dobio temperaturicu i otišli smo u bolnicu da se beba pregleda. Jedna žena ga je odvela u drugu prostoriju, a on je plakao sve vreme, kako je odlazio sa gospođom sve sam ga slabije čuo, jer su ga odveli u drugu sobu za pregled. I od tada mu se gubi svaki trag... Rekli su mi da mi je dete umrlo, ali ne postoji nikakav papir da je mrtva beba, ja nemam taj papir da je umro. Tražio sam ga godinama, i dalje ga tražim, čak ga ima i u onim dokumetima za nestale bebe, ma svuda - rekao je Taki.
- Srašno je! Ne prođe noć da ga ne sanjam. Sanjam mog ukradenog Iliju kako mi dolazi i kako grli svoju sestru Maju, ljudi to su strašne stvari, budim se u suzama, niko ne zna kako mi je. Nikada nisam pričao o ovome niti bih da Maja danas to nije ispričala - rekao je Taki drhtavim glasom.