"Čovek po imenu Uve", kniga
Fredrika Bakmana, je književno delo koje je osvojilo srca ljudi širom sveta.
Topla životna priča, ispunjena sarkastičnim humorom, emocijama i iskustvima u kojima ćete sigurno prepoznati sebe, ljude iz svog okruženja i osećanja sa kojima se iznova suočavate.
Dok čitate ovu knjigu očekuje vas talas pomešanih osećanja, tople emocije ljubavi, tuga, smeh i suze. Svaka nova stranica donosi novo osećanje, i baš to je ono specifično što je ovou knjigu učinilo svetskim bestselerom.
Ako ste čitali Uvea, ovi citati će vas siurno podsetiti na neke delove knjige i prouditi osećanja kao vid uspomena dok ste je čitali. Za one koji nisu čitali "Uvea, ove poruke mogu biti samo mali uvod i podsticaj da ovo delo postane deo vaše kućne biblioteke.
"Ranije su ljudi tvrdili da Uve uvek posmatra život kao crno--beo. A ona je donela boje. Sve boje u njegovom životu.""Ljudi danas više ne znaju da skuvaju poštenu kafu. Baš kao što niko više ne ume da piše rukom. Jer sada su sve preuzeli računari i aparati za espreso. A kuda ide društvo u kom ljudi više ne umeju da pišu i kuvaju kafu? Kuda?" "Samo glupan misli da su veličina i snaga ista stvar, upamti to, Uve.""Bio je čovek koji se razume u ono što piše crno na belo.
A ona je predstavljala boje. Sve boje u njegovom životu.""Svi ljudi žele da imaju život vredan življenja, samo što se ta vrednost za različite ljude sastoji u različitim stvarima, govorila je Sonja.""U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom, već zbog svega onog drugog. Upoznaš sve njene uglove i budžake. Kako da izbegneš da ti se ključ zaglavi u bravi kada je napolju hladno. Koje podne daske se pomalo ugibaju kada staneš na njih i kako tačno treba da otvoriš vrata plakara da ne bi škripala. Upravo sve te sitne tajne čine kuću tvojim domom." "Ali tuga je nepouzdana, jer kada je ljudi ne dele, ona može da podeli ljude.""Srce mu je preveliko“, suvo je zaključio lekar."
"Tuga na čudan način utiče na živa bića.""I vreme je čudno. Većina nas živi samo zbog onoga što se nalazi pred nama. Za nekoliko dana, nekoliko nedelja, nekoliko godina. Jedan od najmučnijih trenutaka u životu svakog čoveka verovatno je spoznaja o tome da ste dostigli godine u kojima se više toga nalazi iza nego ispred nas. A kada se vreme više ne nalazi ispred nas, moramo pronaći nešto drugo za šta ćemo živeti. Možda uspomene. Sunčana popodneva sa nečijom rukom u svojoj. Ljudi pronalaze način da žive za budućnost nekog drugog. Uve nije takođe umro kada ga je Sonja napustila. Jednostavno je prestao da živi." "Kažu da se najbolji ljudi rađaju iz svojih grešaka, i da često zatim postaju mnogo bolji, čak bolji nego da nikada i nisu grešili.""Svakom u životu dođe onaj trenutak kada treba da odluči kakav će čovek biti. A ako vam ta priča nije poznata, onda ne poznajete ljude.""Sonjina majka je umrla na porođaju. Otac se nije ponovo ženio. „Ja imam ženu. Samo trenutno nije kod kuće“, odbrusio je onih nekoliko puta kada se neko usudio da naglas postavi to pitanje u njegovoj blizini.""Verovala je u sudbinu. I da te svi putevi kojima koračaš kroz život na ovaj ili onaj način "vode ka onome za šta si predodređen"."Čudne stvari nedostaju čoveku kada nekog izgubi. Sitnice. Osmesi. Način na koji se okretala u snu. Krečenje za nju."