Sveti Vartolomej u narodu poznat kao Vrtoloma! Ne penjite se na drvo!

Kod nas je poznat i kao Vratoloma ili Vrtoloma, jer se smatra da se na ovaj dan događaju nesreće. Svi poslovi na polju se obustavljaju, a deci se brani da se penju po drveću da ne bi slomila vrat.

Nije poželjno danas ni kupati se u rekama, da nekog ne bi odneo vir.

U pojedinim delovima istočne Srbije obustavljaju se svi radovi, dok se u drugim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, sav vaš rad će ubiti grad ili odneti poplava.

Sveti Vartolomej je zaštitnik useva, pa se veruje da ne prašta ne vernicima koji danas rade i rizikuju da im usevi propadnu.

Sem što može da naudi ljudima, Vrtoloma i pomaže u lečenju jedne bolesti. 





U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.


U narodu postoji izreka “Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” i obično se koristi kada se neko uhvati u radu na taj dan.

Svetog Vartolomeja neznabožci su razapeli na krst, ali tada se dogodilo još jedno Božje čudo!

Prema verovanju Vartolomej je svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom u Jerapolju molitvom umrtvio veliku zmiju, koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Zbog toga su Filipa i Vartolomeja razapeli na krst, gde su Vartolomeja stavili naopako.

U tom trenutku se desio snažan zemljotres, a uplašeni ljudi su mislili da ih Bog na taj način kažnjava, pa su ih skinuli sa krsta. Apostol Filip je već bio izdahnuo, a Vartolomej je preživeo i otišao u Indiju.




Tamo je Matejevo jevanđelje preveo na indijski jezik, a nakon toga je otišao u Jermeniju, gde je, kako veruju hrišćani, iscelio carevu ćerku od ludila. Međutim, carev brat Astijag je uhvatio Vartolomeja i raspeo ga na krst, odrao mu kožu i odsekao glavu.

Sahranjen je u olovnom sanduku, koji su mnogobošci bacilli u more jer su hrišćani tvrdili da se se nad njegovim moštima događaju razna čuda.

Voda je donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton sahranio u hramu. Mošti apostola prvo su prenesene u Benevento pa u Rim.