Svetlana Ceca Ražnatović napunila je danas, 14. juna, 47 godina, i upravo tim povodom sa folk zvezdom imali smo iskren razgovor. Mnogo toga je ispunilo njenu 46. godinu i, na radost nje i njenih najbližih, može se reći da su to bili više nego lepi i radosni događaji.
To se na njoj i vidi - sreća zbog događaja koji su se upisali na listu najlepših koje čovek može da zamisli i doživi, a iako bi zasigurno bilo lepše da 47. rođendan obeleži proslavom u krugu najdražih, ona ga slavi, kako u svom stilu, kroz osmeh kaže, "pod maskama".
Razgovor sa folk zvezdom u čijih je 47 godina stalo neverovatnih 19 albuma počeli smo pitanjem o rođendanskoj želji. I ona u ponoć zamisli želju, a ističe da se trudi da ima što je manje moguće onih pogrešnih.
- Želje zamišljam tokom cele godine, zavise od ličnog raspoloženja, potreba, razmišljanja. I, ono najvažnije, zato se i kaže zamišljaš želju da je ne bi delio sa svima. Neke su prave, neke se nikada ne ostvare, a neke se ispune. Za pojedine shvatite vremenom da su bile pogrešne. Ono što je tipično za moje godine ili bi trebalo da bude, jeste da imam što manje pogrešnih želja.
Ovaj rođendan, nažalost, nećeš proslaviti kako dolikuje. Da li će slavlje uslediti naknadno? Ovaj rođendan ću obeležeti baš kakva je i 2020. godina, pod maskama.
Imaš zdravlje, zdravu i veliku porodicu, karijeru, ime koje znači. Da li je lakše nositi se sa godinama kada si kao ti ostvaren, ili ti, kao i mnogim ženama, nije svejedno kada se poveća za jedan broj?- Bez želje da pametujem, kada bih svoj uspeh podelila sa brojem godina, rekla bih: "Bože hvala ti za sve". Živimo u vremenima kada uspeh nije samo uspeh, novac, karijera, već i zdravlje, porodica, dugogodišnja prijateljstva, a Bogu hvala imam sve to.
46. godinu si ispratila, a u nju je stalo pregršt lepih dana i događaja. Najvažnije, jedan novi život se rodio. Ipak, postoji li nešto što ti je nedostajalo, što nisi imala?- Više volim da gledam unazad i da razmišljam šta sam imala. U poslednjih godinu dana svakako da bi to bilo venčanje mog sina Veljka i snahe Bogdane, kao i dolazak na svet mog unuka Željka.
Teško je nekome ko sve ima pokloniti nešto jedinstveno za rođendan. Možeš li da izdvojiš poklon koji ti je, za sve godine do sada, ostao najdraži?- Ne, to nikako ne bih mogla. Sigurno bih zaboravila veliki broj poklona koji su mi u tom momentu mnogo značili, a veoma često nije važno šta je poklon, nego gest koji nas je u tom momentu usrećio.
Kada pogledaš iza sebe, šta smatraš da si mogla drugačije, bolje ili više? Postoji li nešto zbog čega se iskreno kaješ, zato što si uradila ili nisi?- Kada bih tako gledala živela bih u prošlosti. Jednom je neko izgovorio - ako smo zadovoljni gde smo sada, sve ono što nam se desilo i svi oni ljudi koji su prošli kroz naš život su učinili da budemo baš takvi kakvi jesmo danas. Mislim da bih bila nezahvalna, čak i sebična, da sam nezadovoljna, a da je nešto moglo bolje ili manje bolno - moglo je.
Kao majci, sestri, ćerki, tetki, pevačici, ne može se reći da ti nesto fali. Šta ti fali kao ženi? Može li ljubav porodice da nadoknadi i ljubav i podršku muškarca?- Sve te ljubavi nas upotpunjuju, ali su to različite vrste ljubavi i jedna ne kompenzuje drugu.
Da li si se nekada umorila od toga da deci budeš i otac i majka, koliko si patila zbog toga što nemaš muški oslonac pored sebe i da li je sa godinama bol veća ili manja?- Nikada se nisam umorila da budem roditelj svojoj deci. Ono što svaki roditelj može da kaže, koliko je roditeljstvo naporno i izazovno, uvek je lepo i tretiram ga kao blagoslov.
Šta te je u životu najviše povređivalo i šta danas najviše može da te dotakne? Odlazak dragih ljudi, izdaja, neuspeh na bilo kom polju?- Sudbina da naše živote napuste dragi ljudi, ali ne zato što nisu više među živima, nego zato što su umrli za nas.
Šta je ono što ljudi, bez obzira na to što se štošta zna o tebi i tvom životu, i dalje ne znaju o Ceci? Kriješ li emocije u svoja četiri zida kako bi se zaštitila od nekih stvari i ljudi?- Nemam šta da krijem, kada čitam po medijima i kako prepričavaju šta se sve dešava u moja četiri zida, opisuje tako detaljno kao da su u mom frižideru, kupatilu, dnevnom boravku, pa i krevetu. Jedino što je zajedničko za te stvari jeste da su neistina, ali sam vremenom što oguglala, a što postala umorna da demantujem sve te moje "tajne".
Kada će novi album i kakve su šanse da naredni rođendan proslaviš sa svojom publikom na dugoočekivanom Ušću 3?- Da me neko pita kakve su šanse da će ceo svet biti nekoliko meseci zatvoren u kući, rekla bih to je nemoguće. Ako ništa drugo, korona nas je naučila da živimo u sadašnjosti, želimo bolju budućnost, ali da ne gubimo vreme na planiranje. Naravno da bih to volela, videćemo šta je sudbina.