Verovanje na Markovdan! Markovdan, krsna slava u čast svetog apostola i jevanđeliste Marka, praznuje se 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru. Danas spavalice treba da obrate pažnju i pripaze da ne dremaju...
Sveti Marko je bio Hristov učenik i pomoćnik Svetog Petra, koji je na molbu vernika napisao knjigu o Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.
Od davnina se ovaj svetitelj poštuje i praznije u našem narodu, naročito među zemljiradnicima i stočarima. Tako je i danas rasprostranjeno verovanje da apostol Marko šalje nepogodu u ona seoska područja gde se ljudi usude na rade na njivi i u polju.
Na Markovdan, veruje se legendi da sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.
Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja, te se Markovdan smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu.
U Leskovačkoj Moravi se smatralo da kukuruz treba početi sa okopavanjem odmah iza Markovdana, kada je najbolje i kupus rasađivati – da bi dobro rodio.
A onaj ko je spavalica trebalo bi da izbegava dremku na Markovdan! Naime, narod veruje da nikako ne valja dremati preko Markovdana kako čovek ne bi bio bunovan i pospan preko cele godine.
Srbi veruju i da na Markovdan valja odremati samo ako je neko dremao i na Đurđevdan. Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a mozda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.
Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.
U Beogradu, kod Hajdučke česme u Košutnjaku, mnogi se okupljaju i slave Markovdan, a posebno u Crkvi svetog Marka kod Tašmajdana. Slavi se i kao krsna slava, a izuzetno je česta slava u Šumadiji.