Velika subota običaji – Dan kada je Hristos sišao u Ad da propoveda Jevanđelje mrtvima, te se strogo obeležava u tišini i molitvi.


Plaštanica u koju je Josif iz Arimateje uvio telo Hristovo nakon skidanja sa Krsta simbolički se na Veliki petak iznosi na Hristov grob, a celiva se i na Veliku subotu, da bi u večernjim časovima bila iznesena ispred hrama i triput se oko crkve nosi a zatim ponovo spušta u grob.

Velika subota ili strasna subota svojim nazivom opominje na Hristovo stradanje. U našem narodu se još naziva zavalita subota jer upućuje na to da ove sedmice valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo. U okolini Leskovca postoji naziv dugačka subota koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i crvena subota jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće u crvenu boju.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, na Veliku subotu “maste”, odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja isključivo boji ženska čeljad.

Mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači – uskršnjaci. Obično su okrugli sa rupom u sredini gde se na Vaskrs stavi jaje. U Homolju vaskršnjak okite bosiljkom i mese dodatno manje uskršnje kolačiće.
 

U noći pred Vaskrs: Jaje, bosiljak, zdravac i dren!

U jugoistočnom Banatu takođe mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.

Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Dan je strogo posvećen samo onim poslovima koji se odnose na proslavu najradosnijeg hrišćanskog dana Vaskrsa.

Tradicija je i da se prvog Vaskrsa, u onim porodicama koje su dobile prinovu a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja.

Po staroj tradiciji na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.