Međunarodni dan Roma: Neobične sudbine pevača i romska muzika! (VIDEO)

Oni koji se nisu zatekli za kafanskim stolom, ranjenog srca ili sa nekim životnim problemima verovatno i ne mogu razumeti emociju koju sa sobom nosi romska muzika. Najveći doprinos Romskog naroda zapravo je u muzici koja je prožeta emocijama koju mogu razumeti oni koji su istinski patili ili se radovali.

Na Međunarodni dan Roma sećamo se svih koji su svojim delom doprineli našoj muzici i tradiciji.

Ovaj tekst posvećujemo svim Romima koji su nas zadužili svojom muzikom i ostavili nam u nasleđe pesme koje neće biti prevaziđene dok je ljudi i emocija.

Prva među njima je pevačica Vida Pavlović koju su proglasili i za "Kraljicu romske muzike,  znamo je po hitovima "Samo sam jednom volela" i "Svako traži novu ljubav". Mnogi i danas slušaju njene neprevaziene hitov, a evo šta znamo o njoj.


Vida Pavlović je rođena 1945. godine u Futogu nedaleko od Novog Sada. Počela je da peva sa 14 godina, najviše po kafanama zajedno sa svojim ujakom.


- Nikada nisam bežala od toga da sam po nacionalnosti Romkinja, ali sam na početku karijere pevala i srpske nacionalne pesme. Tek kada sam čula kako drugi interpretiraju romske pesme, počela sam iz inata da pevam na romskom, da pokažem kako se to ispravno radi - rekla je Vida svojevremeno.

Vida se udavala dva puta, nije imala decu, ali je uvek isticala da je ponosna na decu svojih sestara i na to što su oni uvek razumeli njenu tugu i emociju kojima je protkala svaku svoju pesumu. Umrla je 2005. godine, a sahranjena je u rodnom Futogu.

 

Šabana Bajramovića mnogi znaju kao "Kralja romske muzike".Rođen je u Nišu 1936. godine, a mnogi su ga opisali kao dobrog prijatelja i dobrog čoveka.  Sa devetnaest godina je pobegao iz vojske zbog ljubavi, nakon čega je osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku kao dezerter.

Snimio je 20 albuma, a osamdesetih godina operisan je zbog zloćudnih polipa na glasinim žicama, nakon čega mu je zabranjeno da peva. Ipak, nakon samo deset dana od operacije on je održao solistički koncert.


O kvalitetu njegovih pesama donekle govori i činjenica da je njegovo izvođenje pesme „Đelem, đelem” izabrano za himnu svih Roma sveta.

Magazin "Tajm" ga je proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu.

Preminuo je u 73. godini života u kliničkom centru  u Nišu od posledica infarkta. Sahranjen je na Niškom novom groblju.


 

Esma Redžepova rođena je 1943. godine u Skoplju, a sećamo je se po specifičnom glasu, ali i pojavi. Uvek je bila nasmejana, nosila je živopisne haljine, a sećamo je se i po veoma lepim turbanima. Ona je prva pevačica koja je zapravo i proglašena za "Kraljicu romske muzike" u Gandingaru u Indiji 1976. godine, što ju je podstaklo da dalje radi i stvara. 

- Moje detinjstvo je bilo jako teško, ali to sam iskoristila kao veliku školu. Zapravo, težu stranu života osetila sam u detinjstvu. Dok su mnogi rasli bezbrižno, ja sam radila razne poslove, nosila sam mleko, čistila stanove, čuvala psa jednom čuvenom skopskom doktoru Cipuševom, a zarađeni novac trošila sam ekonomično. Volela sam bioskop, pa bih svojom ušteđevinom kupovala karte. Borila sam se sa predrasudama u društvu, uvek sam se morala nekome da se dokazujem ali, kao što vidite, isplatilo se, ja sam zahvalna Bogu - rekla je svojevremeno.

Ipak, kasnije u životu je bila nagrađena dobrim brakom i lagodnijim životom. Suprug joj nikada nije dozvoljavao da radi bilo šta što je udaljava od muzike, a ovde se ubrajaju i kućni poslovi jer je verovao da para šteti glasnim žicama, zbog čega joj nije dozvoljavao da kuva, a to ju je veoma ljutilo.

Važila je za veliku humanistkinju. Mnogo je dece zbrinula, poznato je da je usvojila 47 mališana koji su odrasli i rasli u ansamblu "Teodosievski". Pomagala je razne fondacije i uvek se rado odazivala na sve humanitarne akcije.

Esme se svi sećamo po turbanima koje je nosila, a pogledajte kako je izgledala i pevala na početku karijere.

 

Usnija Redžepova rođena je 1946. godine, a svi koji su je poznavali pamte je kao uvek smirenu, ljubaznu ženu, punu pažnje za sve ljude oko sebe.

Detinjstvo je provela živeći veoma skromno, ali joj je to kasnije sve nadoknađeno u životu koji je bio ispunjen poslovnim uspesima i veoma stabilnim brakom ispunjnim ljubavlju.

Tačka preokreta u njenoj karijeri bila je uloga "Koštane" u istoimenoj predstavi Narodnog pozorišta prema književnom delu Bore Stankovića, u režiji čuvenog Raše Plaovića. Ovu ulogu dobila je slučajno, ukoliko slučajnosti postoje, a onda ju je igrala narednih 25 godina. Njeni najveći hitovi koje svi pamtimo su "Niška banja", "Kazuj krčmo", "Džerimo" i "Živote moj".

Umrla je 2015. godine od posledica veoma teške bolesti.


 

Na našoj estradi još je mnogo pripadnika Romskog naroda koji su dali veliki doprinos našoj muzici, a koji su i danas među nama.

Među njima su Džej Ramadanovski, Ljuba Aličić, Mina Kostić i Muharem Serbezovski.