Pre pet ili šest godina kupila sam kišobran. Mogu reći da me baš super poslužio. Uspešno se "borio" protiv kiše, snega, a pre svega protiv vetra. Imaju oni kišobrani čim malo zapuše vetar kišabran se "okrene." Ovaj kišobran je to sve izdržao. 

S obzirom na to da ga baš dugo imam, u zadnje vreme mi je dosadio. Uvek sam ga u tašni nosila. Iako mi je dosadio nisam razmišljala da nabavim novi, ali sam povremeno zamišljala, kada bi kiša pala, da mi je barem neka druga vedrija boja kišobrana. 

Prošle nedelje sam šetala. Kiša je padala, tako da mi je bio kišobran u ruci. Posle šetnje sam sela sa drugaricom u kafić. U međuvremenu prolepšalo se vreme i nije više kiša padala. 



Došla sam kući i skontala sam nakon nekog vremena da sam kišobran u kafiću zaboravila. Pomislih "E JOJ....". Trebao mi je kišobran za sutra, jer su najavili kišu. Pretražila sam svoje ormare, da vidim ima li možda neki kišobran skriven. Zamislite, našla sam u ladici nov kišobran vedre tirkizne boje, koji mi se odlično slaže uz oči. Baš sam takav kišobran i zamišljala. Toliko mi se svideo novi kišobran da mi je neverovatno drago bilo što sam stari zaboravila u kafiću. 

Ova istinita priča o kišabranu se može uzeti kao metafora za život. Nekad treba neke stvari ili osobe koje dugo kroz život "vučemo", pustiti da bi nam život podario neke puno lepše i vedrije stvari ili osobe. Nekad vam život posloži kockice da vas silom distancira od nekih stvari ili ljudi, što na početku deluje bolno. Ali kasnije kada shvatite da ste nešto toliko dugo vukli za sobom i da imate priliku da dopustite novim stvarima i osobama da budu deo vašeg života, koje će vaš život obojiti vedrijim bojama, onda shvatite koliko možete biti zahvalni Bogu, Univerzumu... što vam je sve tako posložio. 
 

Da li preživljavate ili proživljavate?! Skini okove, bori se...

Na kraju krajeva, sve se dešava sa nekim razlogom! Pratite znakove na putu!