Istorija je prepuna serijskih ubica i poremećenih umova koji su koristili svoj položaj na najgori mogući način, i tako eliminisali sve one koje nisu smatrali podobnima da žive u njihovoj sredini. Među najokrutnijim ljudima nalaze se i žene. Ovo su najokrutnije žene svih vremena!
Iako kraljevske krvi, Meri je imala teško detinjstvo. Bila je zapostavljana, a roditelje je viđala jedino tokom verskih praznika. Kada se sa 11 godina vratila na dvor njen život se okrenuo. Henri je rešio da se razvede od Katarine što je i učinio.
Kada je imala 20 godina situacija se ponovo okrenula. Nova kraljeva žena optužena je za izdaju i ubijena.
Kada je došla na vlast imala je 37 godina i odmah je počela rad na jačanju katolicizma. Brak Krvave Meri sa militantnim katolikom Filipom samo je učvrstio u želji da se izbori sa protestantima. Tokom jeseni 1555. godine počeli su progoni jeretika.
Mnogi bitni ljudi tog vremena spaljeni su na lomači, na Merinu zapovest. Ona je tako dobila nadimak Krvava Meri. I nepismeni seljaci, ali i sveštenici bili su ubijani ako ne bi prihvatili katoličanstvo. Smatra se da je ubila više od 300 ljudi.
Umrla je usamljena, pošto se Filip vratio u Španiju, a nasledila ju je sestra Elizabeta. Ona ju je sahranila kako dolikuje i dan njene smrti proglasila je za praznik.
Eržebet Batori
Eržebet Batori bila je mađarska grofica koja se radi očuvanja svoje lepote kupala u krvi mladih devojaka. Veruje se da je odgovorna za smrt oko 650 devojaka, koje su umirale u strašnim mukama.
Porodica Batori bila je jedna od najpoznatijih i najimućnijih porodica u Transilvaniji, koja je u to doba pripadala Mađarskoj. Zbog malog broja plemića, njihovi članovi su se često venčavali međusobno kako bi sačuvali svoje posede. Ovo je, mnogi veruju, dovelo do pravih izopačenosti nekih ljudi unutar porodice Batori.
Eržebet je rođena 1560. godine na porodičnom imanju Ešed u Transilvaniji. Bila je veoma inteligentna i govorila je tečno mađarski, latinski i nemački. Još kao mala bila je nemilosrdna prema slugama i imala je česte izlive besa. U svojoj petnaestoj godini udala se za poznatog „crnog heroja Mađarske“ Ferenca Nadađija. I Ferencova porodica bila je plemićkog porekla, ali su bili daleko siromašniji od porodice Batori. Dok se Ferenc borio protiv Turaka, Eržebet je boravila u zamku Šarvar, na njihovom imanju u Mađarskoj. Ovaj par imao je jednu zajedničku sklonost – uživali su u nemilosrdnom mučenju svojih sluga. Devojke namazane medom vezivali su za košnicu sa pčelama i zajedno uživali u užasima koji su nakon toga sledili.
Nakon smrti svoga muža 1604. godine, grofica je postala nemilosrdna. Tokom veoma hladnih zima, naređivala je svojim pomoćnicima da izvedu gole devojke u dvorište ispod njenog prozora i da ih polivaju hladnom vodom, sve dok se devojke ne bi zaledile. Eržebet bi provodila sate uživajući u svojim kreacijama.
Postala je opsednuta svojom lepotom i pokušavala je na sve načine da sačuva svoju mladost. Kada je jednom ošamarila devojku, koja joj je slučajno jače povukla kosu dok ju je češljala, Eržebet je pronašla veoma neobičan način za podmlađivanje. Naime, na lice joj je kanula kapljica krvi njene sluškinje, nakon čega joj je koža na tom mestu postala mladolika. Pomoćnici grofice Batori uspevali su na sve načine da primame mlade devojke, koje su u želji za boljim životom, dobrovoljno dolazile u zamak ni ne sluteći kakva ih sudbina čeka. Devojke su ubijane na najbrutalnije načine, najčešće upravo od strane grofice koja je u tome uživala, nakon čega bi se opuštala i „podmlađivala“ u kadi napunjenoj krvi.
Grofica Batori je smatrala da je nedodirljiva jer je, pored toga što je pripadala jednoj od najbogatijih porodica iz Transilvanije, bila i udovica cenjenog vojnika i grofa, te je imala veze po čitavoj Mađarskoj. Međutim, kako je vremenom postajala sve neopreznija, njeni zločini počeli su da podižu sve veću prašinu. Ubrzo, cela njena porodica okrenula joj je leđa u strahu da će u suprotnom izgubiti sav luksuz na koji su navikli.
Godine 1610. saslušana su 34 svedoka, a samo suđenje je počelo sledeće godine i bilo je javni događaj. Ljudi su bili zgroženi gnusnim zločinima grofice. Priložen je spisak ubijenih, koji je pisala lično grofica, kao jedan od dokaza. Broj žrtava je navodno dostigao 650, mada različiti izvori pominju i drugačiju cifru. Svi njeni pomoćnici bili su osuđeni na smrt. Kako je grofica bila plemićkog porekla, te tako po tadašnjim zakonima nije mogla biti osuđena na smrt, naređeno je da bude do kraja života zatvorena u jednoj sobi u njenom zamku. Soba je bila zazidana, pa niko nije mogao da uđe ili izađe iz nje. Nakon četiri godine, grofica Eržebet Batori je preminula.
Mnogi smatraju da je upravo ova „krvava“ grofica, koju su zbog svojih zločina mnogi zvali „najstravičnijim živim vampirom svih vremena“, bila inspiracija Bram Stokeru za čuveni roman „Drakula“.
Pogledajte u video prilogu koje su to još najokrutnije žene svih vremena: