Dokumentarna serija Don’t F**k With Cats! Zabaviće vas i uplašiti!

Znate šta, nema ništa gore nego kad većinski deo godine provedete gledajući filmove i serije samo da biste ih odgledali i napisali nešto o njima, a do istih vam je stalo kao do posne sarme. Nadam se da me razumete. Zato je blagoslov za moju malenkost kad se dogoodi nešto kao što je Netflix-ova mini dokumentarna serija “Don’t F**k With Cats”. Prvi put posle mnogo meseci se desilo da nijednom tokom tri sata piljenja u televizor nisam pogledao u telefon, uopšte me nije zanimalo kakvo će vreme biti sutra i iz sekunde u sekund samo bio toliko zabavljen da se zamalo nisam upišao od sreće. U suštini jedan dečji momenat radosti.

Dve stvari treba da znate pre nego što se upustite u gledanje “Don’t F**k With Cats”. Prva je ne istražujte ništa o istinitom događaju kojim se bavi pre gledanja, potrudiću se otkrijem minimalni broj informacija, i bilo bi poželjno da gledate sa nekim ko se loži da otkrije šta će se desiti pre nego što otkuca kraj. Ova potpuno šizofrena priča nafilovana obrtima, koji su se stvarno desili, više podseća na spoj komedije i psihološkog trilera nego događaje utemeljene u stvarnosti.



Netflix-ov dokumentarac pretvoriće vas u malog tajnog agenta koji će sa zlikovačkim smeškom prikupljati detalje priče i pokušati da reši misteriju. Ali, nemoj da vas nisam upozorio jer posle obrta i razrešenja sledi još jedan obrt.

“Don’t F**k With Cats” je podeljen u tri dela. U prvom pratimo slučaj internet manijaka koji su napravili grupu na Fejbsuku kako bi ušli u trag 2010. godine psihopati koji je objavio video u kojem je dve mace stavio u kesu za vakumiranje garderobe i potom isisao sav vazduh usisivačem dok mačići nisu uginuli. Drugi deo nas vodi u Kanadu, a priču o ljudima koji nemaju socijalni život, pa na internetu jure zlostavljača životinja, podiže na viši nivo jer ubica mačića postaje nacionalna tema broj jedan zbog mnogo goreg zločina. Treći i finalni deo povezuje policiju, internet ekipu i priču čoveka koja je toliko jeziva da ju je teško svariti.

Magični prah priče o viralnom video-klipu počiva na montaži izjava sagovornika, stvarnih snimaka, izboru muzike i načinu na koji se dokumentarac odvija.



“DFWC” na početku deluje kao neka parodija o životu internet zaluđenika koji uhode psihopatu sa video-klipa i tragaju za dokazima kako bi pronašli lokaciju na kojoj je počinio zločin. Međutim, kad se u zlokobne događaje umeša još jedan video, pa još jedan, policija i događaj koji će biti okidač, stvari više neće biti smešne, već ozbiljno jezive.

Emocije koje pruža dokumentarac su najbolji pokazatelj koliko je događaj koji je dobio epilog 2012. godine iščašen. Od smeha, empatije, suza, pa do potupnog šok stanja i ne mogu da verujem da se ovo desilo čini “Don’t F**k With Cats” najboljim televizijskim iskustvom ove godine.

Zabaviće vas, uplašiti i zadovoljiti sve apetite koje imate ove gladne i prohladne zime.