Na Krstovdan se samo radujete! Beznačajni problemi nas vuku na dno! Akatist časnom krstu počinje jednom moćnom rečenicom: Raduj se”Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!”. Ova molitva ima za cilj da podseti svakog vernika kako nas beznačajni problemi vuku na dno, a na svetu ima toliko stvari za radovanje!
Toliko stvari zbog kojih moramo i trebamo da se zahvalimo Bogu! Ono što je stvarno važno (porodica, deca, zdravlje, zdravi i živi roditelji, prijatelji) često uzimamo olako, a upravo je to ono na čemu trebamo da budemo zahvalni.
Neka zbog svega ovog Krstovdan bude dan ponovnog početka, dan radovanja, dan zahvalnosti… Razmislite dobro šta je to što vas čini istinski srećnim, podignite glavu ka nebu i iskreno se zahvalite Bogu.
Ali najpre, ne zaboravite da se radujete. Radujte se svaki dan, radujte se jer je Krstovdan, jer ste zdravi, jer imate nekoga koga volite i ko vas voli.
Zimski Krstovdan prethodi sledećem velikom prazniku, Bogojavljenju, kao i prekosutrašnjem Svetom Jovanu - Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.
Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”. Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača. U dvanaest dana, počinjući od Božića, a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i - spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje. Prema predanju, u Bogojavljenskoj noći otvara se nebo i veruje se da se svaka želja može ispuniti. Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju. U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva. Kako su prvi hrišćani bili naznaka globalnog širenja religije, tako i Krstovdan prema narodnim verovanjima u Srba može dati naznake kakva će biti godina.