Koren ovog običaja nalazi se u Antici. Naime, stari Grci su verovali da, kada čovek umre, njegova duša odlazi u podzemni svet – Had. U njemu se nalazi tužna ravnica obrasla bledim divljim cvećem.
Tom ravnicom teče pet reka: ledeni Stiks – reka mržnje, Aheron – reka bola, Kokitus – reka jadikovanja, Flegeton – reka vatre i Leta – reka zaborava.
Kada duša pokojnika dođe u Had, pije iz Lete kako bi zaboravila prošlost i patnje u prethodnom životu. Oni koji su verovali u reinkarnaciju verovali su i da duše piju iz ove reke kako bi zaboravile pređašnji život i bile spremne za novi.
Upravo tu, veruje se, leži koren običaja da se nikada ne nazdravlja čašom vode. Na taj način, onoga ko to čini, snašao bi prerani zaborav i sudbina gora od smrti.