Studija koja je potekla od jednog vojnog psihijatra bavi se veoma neobičnim istraživanjima. Sve do nedavno studija je bila označena kao vojna tajna, ali je posle smrti psihijatra njegova supruga obnarodovala deo materijala koje je pronašla. U studiji se, između ostalog, kaže:
„Kosa je produžetak nervnog sistema i ispravno je smatrati da su to ekstrasenzorni nervi, vrsta visoko razvijenih „antena” koje prenose ogromnu količinu informacija moždanom sistemu, limfnom sistemu i neokorteksu. Ne samo kosa, već i brada ili brkovi takođe emituju energiju iz mozga u spoljašnje okruženje. Odsecanje kose je faktor koji doprinosi poremećaju ravnoteže u lokalnom eko-sistemu. Takođe, šišanje je faktor koji izaziva tenzije u međuljudskim odnosima svih vrsta, kao što dovodi i do seksualne frustracije”.GUBITAK INTUICIJEKako je uopšte došlo do ovih istraživanja? Američka vojska, još od vremena osvajanja Zapada, angažovala je dugokose Indijance kao tragače i izviđače, zatim i u toku Građanskog rata. Činjenica je takođe da su severnoamerički domoroci smatrali da im je kosa izvor snage i moći i da su je uplitali u pletenice i vezivali kožnim trakama ukrašenim perima kako neprijatelj ne bi mogao u toku bitke da ih uhvati za kosu i oduzme im snagu.
Američkoj vojsci tada nije smetala njihova kosa, ali u toku rata u Vijetnamu učinjen je pokušaj da se „uniformiše” izgled pitomaca, od čega se ubrzo odustalo, bez bilo kakvog objašnjenja. Reč je o tome da su iz indijanskih rezervata regrutovali mlade ljude koji su pokazivali sposobnost da se lako i brzo kreću po nepoznatom i neprijateljskom terenu.
Njih su u armijskom registru vodili kao „stručnjake u traganju i preživljavanju”. Problem je nastao kada su, posle svih uspešnih treninga i obuka, prilikom regrutacije ošišani, i tada - svi do jednog izgubili svoje izvanredne sposobnosti! Kada su ih pitali šta je tome uzrok, znali su samo da kažu da više ne mogu da „osete” neprijatelja i pristupe svom „šestom čulu”. Intuicija im je postala nepouzdana, a znake po kojima su se lako orijentisali više nisu mogli da „čitaju”.
OSLABLJENA AURAPočeli su eksperimenti, koji su više puta ponovljeni: Indijance tragače slali su na teren u parovima – jedan je bio ošišan, drugi sa dugom kosom. Prvi je zakazao na svim zadacima, drugi je bio uspešan i mogao je, za razliku od svog sunarodnika, spavajući u šumi, da „oseti” prikradanje neprijatelja, probudi se i izbegne opasnost. Tada je u dokumente uneta preporuka da se svim indijanskim tragačima obavezno ostavi duga kosa! Vojska je čak učinila i kompromis, dozvolivši da indijanski vračevi obave ceremonijalno ispraćanje duše poginulih ratnika.
Da li se zaključci o kosi kao produžetku nervnog sistema odnose samo na Indijance, teško je tvrditi, ali treba se setiti legende o Samsonu kojem je Dalila odsekla kosu, zbog čega je izgubio moć, a svakako i mode šezdesetih godina i hipi-pokreta, kada su nosioci dugih kosa i brada težili duhovnosti i prosvetljenju, indijskih gurua i tako dalje. Da li su žene zbog duge kose po pravilu intuitivnije?Naučnici smatraju da su tela sisara evoluirala milionima godina i da je svaki deo tela, pa tako i kosa, imao svoju ulogu u preživljavanju. Što se tiče primanja informacija iz okoline putem kose ili brade, odnosno emitovanja energije moždanih talasa kao eventualnog načina da se one presretnu i usmere u moždani sistem, u kojem će biti prepoznate i iskorišćene, potvrda su i Kirlijanove fotografije. Slika iste osobe sa dugom kosom i ponovo fotografisane nakon šišanja pokazuje, naime, da je njena aura nakon toga znatno izgubila svoju snagu!