Vavedenje Presvete Bogorodice je jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Označava ulazak (uvedenje) Bogorodice u hram.

Kada je Presveta Deva Marija navršila tri godine, njeni roditelji, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije i obećali. Bila je to svečana povorka Joakimovih i Aninih srodnika: napred su išle device sa upaljenim svećama, pa onda Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji.
 

Kako je otac Tadej sam sebi izlečio reumu i nesnosne bolove!

Na ulazu u hram Devu je sačekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje.

Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu da, pod vidom obručnice, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju.



Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a kasnije su je sledile mnoge hiljade devojaka i mladića.

Kod Srba se ovaj dan zove još i Sveta Prečista i Ženska Bogorodica. Ovo je dan kada se ne započinju važniji poslovi, osim kod onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu.