Interesantno je kako to rade u Hilandaru...
Postoje specijalne, velike daske u koje su zakucani ekseri. Prevlačenjem ribe, preko tih eksera, krljušt se skine za čas i bez velike muke.
U šerpu se stavlja dosta krupno isečenog crnog luka, koji se naliva vodom da ogrezne. Kuva se dotle, dok se luk sasvim ne raspadne. Potom se voda ocedi, a kuvani luk baci. Baš tako! Nekoliko puta sam pitao kuvara Evangelisa, misleći da je, mada izvrsno govori srpski, ipak tu nešto pobrkao.
– „Da, da…! Baci se…! Njegova funkcija u ovom jelu je samo da sosu, u kojem će se kuvati riba, da ukus i miris”Dakle, luk se baci, a u vodu u kojoj se kuvao doda se finog, hilandarskog šafrana, seckanog belog luka, soli i dosta zejtina.
U sos se poredja riba, sve se polako dinsta na slaboj vatri, a pred kraj jela – sipa se malo soka od limuna ili limuntus, koji ima funkciju, kako reče Evangelis, da iz jela izbaci „gustinu” da ne bude teško za stomak.
"Kako bratstvo Hilandara, nikad tačno ne zna koliko će vernika – poklonika doći u posetu manastiru, za svaki slučaj se, za večeru, priprema i krompir, ili boranija, možda praziluk. Sve sto pretekne, kako sam već vise puta ponovio, iznosi se na trpezu, sutra za ručak."Još recepata možete pogledati OVDE.