Aranđelovdan je druga najveća srpska slava: Samo ovako se pravilno proslavlja!

Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici sutra 21. novembra slave Sabor Svetog arhangela Mihaila - Aranđelovdan.

Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu.

Aranđelovdan je, po brojnosti vernika koji ga slave, druga najčešća slava kod Srba posle Svetog Nikole. Ovaj svetac predstavljen je na ikonama tako da u svojoj desnoj ruci drži koplje, koje upire protiv Lucifera. Smatra se čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Arhangel Mihailo prvi je među anđelima i vojvodama nebeske vojske, a njegovo ime na jevrejskom znači "ravan Bogu".



Za praznik Svetog Arhangela Mihaila vezuju se dve velike zablude - da je jedini živi svetac i da se na ovaj dan ne sprema žito.

Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave - bolesnik će ozdraviti.

Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.



Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.



Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svecem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.


Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada, a žito je obavezno.

"Žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke", objašnjava sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Gligorije Marković.