Tek sada, kada je najgore prošlo, shvatam koliko sam bola i muke naneo ne samo sebi već i svojoj porodici. Mama i tata su se baš uplašili, a moja supruga Slađana je načisto poludela od brige.
Deca ne shvataju šta se dešava. Ali dovoljno je da pogledam našu petogodišnju ćerkicu Sofiju, koja je kao anđeo, pa da mi suze navru na oči. Njen dečji pogled me dirne više nego išta. Zbog mojih najbližih, izdržaću bez alkohola. Eto, doveo sam se u red, ne pijem, ne jurcam, ne jedem, pijem lekove, jer znam da nemam izbora. |
Prošle nedelje Đani je napustio bolnicu gde je lečen od teške upale pankreasa i zarekao se da nikad više neće okusiti ni kap alkohola.
"Sada je sve to prošlost koje ću se sećati kao vesele anagdote. Đavo je odneo šalu. Opametio me boravak u bolnici i shvatio sam da mi nema druge nego da u potpunosti promenim stil života ako hoću da živim. Imao sam takve bolove i muke koje ne mogu ni da opišem rečima. Doktori su mi lepo rekli - ako hoću da "dokrajčim" sebe samo da nastavim da pijem" - izjavio je Đani.
Na pitanje da li će sada poslušati savet lekara koji su ga i ranije upozoravila da dop ove situacije može da dođe, Đani odgovara:
"Nikada nije bilo ovako. Imao sam žestoko povišene trigliceride u krvi, ali nije bilo ni bolno, ni opasno kao ovo sada. Dok sam ležao u bolnici na ispitivanju u beogradskoj VMA presabirao sam svoj život. Nisam glup pa da ne vidim dokle sam sebe doveo. Bolovi, muke, haos... Šećer mi je bio preko dvadeset, što je katastrofa. Ako hoću da živim i odgajim svoje troje dece, moram da se opametim".