Miholjdan, mišji dan ili sirotinjsko leto! (VIDEO)

Sveti Kirijak rođen je u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.

U Boki, Miholjdan zovu i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene admiralske i kapetanske porodice tog kraja. Na taj dan mornari ne isplovljavaju na more, jer Svetog Miholja treba prvo kod kuće proslaviti, pa onda na more krenuti.

Rođeni ovog dana posebno su nadareni i blagosloveni, i veruje se da će imati svakojake blagodati u životu. Narod je primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao – Miholjsko leto.



U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja. Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu. Po brojnosti svečara Miholjdan je na trinaestom mestu slava kod Srba.

KOJI SU SVE NAZIVI ZA MIHOLJDAN

Miholjsko leto, stare žene, babije leto, leto sv. Martina, sirotinjsko leto – sve su to nazivi koji pokrivaju isto vremensko razdoblje – prvu polovinu 10. meseca u godini. I, naravno, lepo vreme koje najčešće ukrasi početak oktobra.I meteorološki stručnjaci podsećaju da se upravo tada definitivno prelazi u pravu promenu godišnjih doba.

NARODNI OBIČAJI NA MIHOLJDAN

U svim delovima sveta, među hrišćanima pogotovo, upravo sinonimi za pogodne oktobarske vremenske prilike vezuju se, najpre, za obavljanje poljoprivrednih poslova na kraju sezone, a onda i za neka uvrežena narodna verovanja. Jer, činjenica je da radno proslavljanje Miholjdana 12. oktobra kao dana posvećenog i arhangelu Mihailu, govori o nereligioznom povodu za svetkovine, pošto se odvijaju na poljima ili njivama. I, to još kada vlada lepo vreme, pa se svi srećni i zadovoljni rastaju sa letom.



Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi u polju i završiti sve poslove oko toga, a u kući ne treba nikako ništa radite, čistiti, usisavati i sl.

Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime. Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.