Milenko Zablaćanski je neposredno pre nesreće boravio sa suprugom Snežanom i mlađim sinom Nikolom u njihovoj vikendici u naselju Gajevi, koje se nalazi nedaleko od Zlatibora. Trebalo je tamo da ostanu još nekoliko dana, ali su prekinuli odmor zbog smrti Snežanine tetke. Milenko je bio svestan da loše vreme otežava saobraćaj, pa je suprugu i sina u Beograd poslao autobusom. Ispostavilo se da im je spasio život.
"Bio je zaista poseban čovek zbog čega se svakog dana zahvaljujem Bogu što sam sa njim provela 20 godina života. Umeo je da nasmeje, vrati snagu. Bio je borac, vredan i odgovoran čovek. Tu smo negde slični. Zato se i trudim da zadržim snagu, jer znam da u suprotnom on to ne bi odobravao. On se ni bi predao. Borio bi se za decu. Kakav je on zapravo govore njegovi prijatelji koji su uz nas."- rekla je ranije Snežana Vesković-Zablaćanski.
Slavni glumac je iza sebe ostavio voljenu suprugu, balerinu i kostimografkinju Snežanu Vesković. Zajedno su radili u Pozorištu na Terazijama, a tamo su se i upoznali. Imaju dva sina, Ivana i Nikolu.
Njegov sin, Ivan Zablaćanski je danas uspešan mladi glumac.
"Kada je Milenko poginuo, imao sam 18 godina i već želeo da upišem FDU. Tata i mama (Snežana Zablaćanski, koreograf) vodili su me često kao klinca u pozorište. Sećam se da sam voleo da sedim pored portirnice, u kolima iz "Briljantina". Eto, danas igram u toj predstavi... Verujem da sam od oca nasledio profesionalan odnos prema poslu. Nikad ne kasnim, uvek sam u "niskom startu" pred probu ili predstavu. Inače, tatu sam posebno voleo da gledam kao Džordžina u "Srećnim ljudima", na Terazijama u "Herojima". Sve tatine role mnogo sam voleo, a najviše mi se dopadala ona u predstavi "Trajkovići, bre", a u kojoj je tumačio pet likova." - rekao je Ivan jednom prilkom i dodao:
"Bio je strog taman koliko treba i od njega sam mnogo naučio, naročito o posvećenosti poslu. Uvek mi je govorio kako ću se na svom životnom putu susretati sa svakakvim ljudima, ali da uprkos svemu moram dati sve od sebe, biti vredan i odgovoran, pošten, ne upadati u konflikte i terati svoju priču." - rekao je Ivan i nastavio:
"Nikad neću moći da pobegnem od toga ko je bio moj otac niti to hoću, jer sam veoma ponosan na njega, samo želim da se dokažem kao Ivan Zablaćanski i da jednog dana budem priznat." - završava mladi glumac.